Bio sam tu. I jedna žena.
Pogledi, malo reči. I leđa njena.
Bilo je tu i malo plača,
prosuta so. I okrugla pogača.
♠
Pa onda vrata i ulica prava,
mnogo misli i goruća glava.
Lava. Izlazi, izlazi, izlazi,
teče nizbrdo, po njoj noga gazi.
♣
Voda. Mlazevi se slivaju i hoće da speru
sve što je ušlo u moje telo.
Sve dodire, poglede, osmehe i reči,
vodena smo bića – vodom se sve leči.
♦
Teče, spira, pere,
riba, otkida, dere.
Odlazi u nepovrat, u nečije sene…
Novi život ulazi u vene.
♥
Toliko očiju, usana, bedara, grudi…
Toliko divota…a samo jedna me čudi.
Jedna leđa, što nikako da se okrenu,
da vidim opet taj osmeh, tu lepotu njenu.
