ŽELIM DA BUDEM SIN PRIRODE
Želim da budem sin prirode.
Zbog dubokih rana neću ići lekaru.
Doktor je daleko od mojih pogleda na život.
Poštujem ga, ali bežim od njega i pratim svoju dušu.
Želim da se uzdignem, poput drveta koje pravi hlad,
i kao koren zaronim u zemlju…
Želim da osetim i upijem u sebe mirise plodnog tla.
Magla na planini, obojena “Shimshai” melodijom podseća na mešavinu oblaka.
Koja je korist od vetra, ako mi ne dosadi očima?
Ne ostavljajte pijanstvo lišća na putevima reka…
Vetar je tradicionalni muzički instrument.
Bog se igra sa našim rečima
i daruje im melodiju…
Vetar se rađa iz vazduha,
umesto mirisom, zauzet je fijukanjem.
Trči iznad zemlje
iz ljubavi prema pari.
Doveo je na svet tri devojke: sneg, grad i kišu.
Kiša.
Tako je tiho pod kišobranom…
Kamen voli da se istopi pod njom.
Otkako je čovek došao na svet
i sagradio grad,
sve je udaljeniji od svoje duše.
Sneg, svojom lepršavošću
ne može ublažiti našu glupost.
Želim da budem sin prirode…
Kada sam bio slep, ona je spustila kišu u moje oči.
Kada sam bio povređen, ona me je previla svojim lišćem.
Kada mi je ruka bila slomljena, učvrstila mi je kosti granjem sa drveta,
tako da mogu nastaviti da pišem.
Kada mi je opadala kosa, posadila je nanu u mojoj glavi,
kako bi mi um lepo mirisao.
Kada sam izgubio sluh, odvela me je do mora,
stavila mi dve školjke kraj uha i pomogla da čujem talase.
Ako ne budem sin prirode,
kada se bosiljak pridruži porodici nane,
uvenuću, baš kao biljka.
Hajde, budimo deca prirode I širimo mir!
Prevod: Anita Pešić