Baba najviše voli da se igra i priča sa Ukijem. Ali ponekad, kad priča sa Ukijem, babi se desi da pogreši. O ne brinite, svi greše, nije to tako strašno, ali greške treba da se isprave.
Jednom su se igrali i kao i uvek napravili su pravi nered.
U prethodnim sličnim situacijama, baba je zvala Ukija da joj pomogne da srede stvari, ali Uki se stalno nekako snalazio i izbegavao da sredi stvari. Baba mnogo voli Ukija i zato joj nije bilo teško da stvari sredi sama. Ali onda se setila da ipak Uki treba da se uči da pokupi svoje stvari, da sredi iza sebe, da treba da nauči da bude uredan i vredan.
Razmišljala je, razmišljala šta da uradi pa je rekla:
– Jao kakva nam je kuća? Kad bi NEKO došao, REKAO BI „Au što vam je kuća nesređena. Baba, Uki, to nije lepo ponašanje. Kuća treba da bude sređena”.
Uki je pažljivoslušao, pa ga je baba brzopozvala:
– Hajdemo da sredimo kuću. Kreći…
Izgleda da su to bile prave reči,jer je Uki sa babom pokupio stvari i sredio sobu.
Sledeći put kadsu se igrali bojicama, Uki je izmazao svoju majicu, pa ga je baba pitala:
– Hoćeš da ostaviš majicu na pranje, ili da je čuvamo da je opet obučeš kad bojimo? Može da ti bude “majica za bojenje”. Šta hoćeš?
– Hoću da je perem. Kad bi došao neki čika, on bi rekao: “Jao Uki kako ti je majica umazana! To nije lepo ponašanje”– ozbiljno je odgovorio Uki.
Kad je to baba čula, nije se obradovala. Shvatila je da je pogrešila.Pogrešno je učila Ukija. Shvatila je da je prošli put navela pogrešan razlog zašto treba da srede kuću.
Odrasli ne paze šta pričaju malenima.
Vaspitavamo ih da nešto rade ili ne rade “zbog DRUGIH”.
Zbog toga” ŠTA ĆE DRUGI REĆI”.
Učimo ih da da budu zavisni od odobravanja, ili kritike drugih. Kasnije kad porastu, deca se naviknu na takvo ponašanje, pa teško mogu to da promene i teško toga da se oslobode.
A ljudi često pričaju lepe reči kad im je lepo, a ružne reči, kad im nije lepo.Mi ne shvatamo da sve što ljudi pričaju ima veze sa njima, njihovim potrebama i osećanjima, a ne sa nama. Mi mislimo da je to zbog nas, da smo mi uradili nešto mnogo lepo, ili nešto mnogo ružno i lose. Tako počinjemo da se osećamo; lepo zbog lepih reči drugih i ružno zbog ružnih.
Zaboravljamo da i sami znamo da procenimo šta smo uradili,šta je dobro, a šta ne, nego čekamo druge da nam to kažu.
Zato je baba, sledeći put kad su rešili da srede kuću rekla:
– Hajde da sredimo kuću da NAMA bude lepo. U sređenoj kući ćemo imati više mesta za igranje i bićemo baš srećni što smo vredni. A ako neko dođe, neka kaže šta želi. Ovo je NAŠA kuća. :).
KAD NEŠTO RADIŠ,
NE BRINI ŠTA DRUGI VELE
NEK PRIČAJU ŠTA ŽELE
DANAS ĆE OVAKO, SUTRA ONAKO,
NIKAD ISTO, NI JEDNAKO.
KAD NEŠTO RADIŠ, UGODI SEBI
DA UVEK LEPO BUDE TEBI.
