Nekad sam volela, putovati s tobom,
videti sve predele nove i stare u bojama, nestvarnim,
samo meni vidljivim, dlanovima ruku tvojih oslikanim.
Dani bi bili onakvi kakve ih ti meni predocis, srocis
samo tad,
meni bozanstveni, najlepsi.
I pitala sam se tada cesto,
da li mi je Raj ustupio jedno, prekoredno mesto.
Eh sto voleh putovanja nasa.
U ocima mi behu samo iskre,
dodira milomaznih tragovi utisnuti,
i svi pramenovi crne kose pripitomljeni,
spremni, da ih bure pronose.
Kako sam samo volela putovati s tobom,
svim borama smejalicama, davati znacaj,
okupana tako putovanjima raznim,
docekala bih i izdisaj.