Ima žena koje su čista priroda
Otelotvorenje onog iskonskog u ženi
Najlepšeg, i najtežeg
Čas vatra, čas voda
Šta u njima oživiš, to su
Večita promena, sa kojom nikada ne znaš
Kada će da ekslodira
A kada da ti miluje dušu
Nošena nežnošću
U njima živi nemir koji ne prestaje
Da i kada su najsrećnije, uvek nešto fali
I zanosna igra koja sve zavodi
Nekad namerno, nekad slučajno
Da je to jače od nje
Prošle su sve da bi došle do sebe
A opet kao da im to za malo izmiče…
U ovom svetu, svega i ničega
Gde se priča jedno
A živi nešto drugo
Ona živi to drugo
Živi sebe
I svi da je ostave
Živeće sebe
Svoju bol, svoju strast, svoje sve
Često kada sretnem jednu takvu, makar i na trenutak
U prolazu
Ožive u meni
Sve njene snage i slabosti
Svi njeni prošli životi, i budući
Da se pitaš ko je ona
Vraća ti se, iako nikad nije stvarno ni došla
I nešto u tebi ti kaže – to je žena –
U kojoj žive sve žene sveta
A opet je svoja
Jaka, a slaba
Veličanstvena, a obična
Glasna, a tiha
Luda, a najnormalnija
Vidiš je u filmovima, romanima…
Vidiš je u pesmima
Vidiš je na sceni, u svim ulogama
Samo je ne vidiš tamo gde ti možda najviše treba
U životu
Takva žena najteže pripada
Zato što pripada sebi
I ne treba joj ništa zameriti
Treba je voleti
I prihvatiti takvu
To je žena
Čista priroda, čista emocija
U najlepšem mogućem smislu
Koju više osećaš nego što razumeš
Kao život
Kao slobodu
Najlepšeg, i najtežeg
Čas vatra, čas voda
Šta u njima oživiš, to su
Večita promena, sa kojom nikada ne znaš
Kada će da ekslodira
A kada da ti miluje dušu
Nošena nežnošću
U njima živi nemir koji ne prestaje
Da i kada su najsrećnije, uvek nešto fali
I zanosna igra koja sve zavodi
Nekad namerno, nekad slučajno
Da je to jače od nje
Prošle su sve da bi došle do sebe
A opet kao da im to za malo izmiče…
U ovom svetu, svega i ničega
Gde se priča jedno
A živi nešto drugo
Ona živi to drugo
Živi sebe
I svi da je ostave
Živeće sebe
Svoju bol, svoju strast, svoje sve
Često kada sretnem jednu takvu, makar i na trenutak
U prolazu
Ožive u meni
Sve njene snage i slabosti
Svi njeni prošli životi, i budući
Da se pitaš ko je ona
Vraća ti se, iako nikad nije stvarno ni došla
I nešto u tebi ti kaže – to je žena –
U kojoj žive sve žene sveta
A opet je svoja
Jaka, a slaba
Veličanstvena, a obična
Glasna, a tiha
Luda, a najnormalnija
Vidiš je u filmovima, romanima…
Vidiš je u pesmima
Vidiš je na sceni, u svim ulogama
Samo je ne vidiš tamo gde ti možda najviše treba
U životu
Takva žena najteže pripada
Zato što pripada sebi
I ne treba joj ništa zameriti
Treba je voleti
I prihvatiti takvu
To je žena
Čista priroda, čista emocija
U najlepšem mogućem smislu
Koju više osećaš nego što razumeš
Kao život
Kao slobodu
