Đurđevdanski koncert i e-dečiji karneval
U skladu sa epidemiološkim merama Đurđevdanski koncert u organizaciji Doma omladine održan je u prepodnevnim satima na pokretnoj platformi. Kragujevački bendovi i solisti nastupali su na različitim lokacijama i bez prethodno najavljenje trase. Muzičare je pratio defile udruženja ljubitelja fiće i vespe , a zaustavljali su se na Trgu kod Štafete, kod Velikog parka, Plaza šoping centra , na Aerodromu, na platou ispred zgrade Gradske uprave.
Za Kragujevčane i goste pevali su solisti Danica Krstić, Miloš Radović, svirali bendovi Tribute to Bijelo dugme, Vesela mašina, KBO, reperi Pabla i Kube i tinejdž sastav Teen 3.
Koncert je ove godine humanitarnog karaktera. Izvođači su se odrekli svog honorara, a novac će biti uplaćen za lečenje malog Gavrila Đurđevića, koji se bori sa spinalnom mišićnom atrofijom. U Pešačkoj zoni tokom celog dana održava se Humanitarna prodaja suvenira Gradske turističke organizacije čijom kupovinom građani daju novac i za lečenje Dušana Ostojića, Sanele Trifunović, Jovane Maksimović i braće Mihajla i Dimitrija.
I ove godine tradicionalni Đurđevdanski dečiji karneval zbog epidemioloških mera ima drugačiji koncept. Gradska turistička organizacija Kragujevac za učenike osnovnih škola i mališane iz predškolskih ustanova raspisala je konkurs za najlepši kostim i masku. Na e- adresu stručnog žirija fotografije za sve tri kategorije, pojedinačne, porodične i grupne maske pristiglo je preko 80 predloga. Proglašenje pobednika je na programu RTK, a za najlepše organizator je obezbedio poklone.
Vatromet povodom Dana grada predviđen je u 21 čas sa zgrade Gradske uprave.
Uručene Đurđevdanske nagrade povodom Dana grada
U zdanju Stare skupštine, povodom Dana grada – Đurđevdana, održana je Svečana sednica na kojoj su tradicionalno uručene Đurđevdanske nagrade, kao i priznanja Zaslužni građanin grada Kragujevca i Plaketa Svetog Đorđa.
Zahvaljujući poštovanju protivepidemijskih mera i imunizaciji, danas smo u prilici da u ovom zdanju održimo i Svečanu sednicu Skupštine grada. Prošle godine nismo mogli ni da mislimo o tome. Bio je to prvi, a nadam se i poslednji eĐurđevdan kraj malih ekrana. Između dva Đurđevdana mnogo je Kragujevčana koji su izgubili bitku sa korona virusom. Među njima su i laureati Mikica Zdravković i dr Bora Evtov. Godišnju nagradu grada Kragujevca dobija i Dom zdravlja odnosno zaposleni. Zasluženo.
Zahvaljujem se svim sugrađanima koji su se vakcinisali i molim sve one koji nisu da pomognu svom gradu da što pre stignemo do kolektivnog imuniteta. To je jedini način da nastavimo dalje, da gradimo i razvijamo naš grad za bolju i sigurniju budućnost naše dece – rekao je gradonačelnik Nikola Dašić, u svom obraćanju.
Planovi su nam veliki. Uz podršku države i predsednika Republike, Kragujevac polako postavlja jake temelje za put napretka, povećanje zaposlenosti, unapređenje infrastrukture i kvaliteta života u svim oblastima.
Zahvaljujući sredstvima Republike, privode se kraju dva velika projekta stanovi za pripadnike snaga bezbednosti u naselju Denino brdo i Palata pravde. Posle pola veka planiranja, ideja o izgradnji severne obilaznice konačno je konkretizovana. Jedan od najvažnijih projekata je prelazak Gradske toplane sa uglja na gas. Zahvaljujući sredstvima iz republičkog budžeta u iznosu od 12,5 miliona evra konačno će biti rešen višedecenijski problem aerozagađenja u gradu, istakao je Dašić.
Među projektima urbane održivosti su izgradnja novog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i Regionalne deponije za upravljanje otpadom.
Ove godine sređivanjem starih fasada u starom gradskom jezgru kao i rekonstrukcijom Trga Vojvode Radomira Putnika pokušaćemo da vratimo izgubljenu funkciju centra grada kao mesta susretanja i druženja.
Kragujevac, nekadašnja prestonica Srbije, ne staje, gradi se, raste i razvija svoje kapacitete kako bi postao mesto gde će naša mladost moći da ostvari svoje profesionalne ciljeve. Stvaramo nove vrednosti i imamo čime da se pohvalimo pred našim knjazom, poručio je Dašić.
I ove godine na Svečanoj sednici gradonačelnik Nikola Dašić i predsednik Skupštine grada, Miroslav Petrašinović, uručili su Đurđevdanske nagrade i priznanja.
Ovogodišnji laureati su Udruženje građana „Opera Nova Kragujevac“ u oblasti umetnosti , prof. dr Maja Anđelković u oblasti nauke, a u oblasti medicine, posthumno dr Bora Evtov. Učenici Prve kragujevačke gimnazije Ilija Vitošević, Petar Mihajlović i Mitar Arsović, dobitnici su Đurđevdanske nagrade u oblasti obrazovanja, a Goran Ilić za rezultate u sportu. U oblasti humanitarnog karaktera, nagrade su pripale Domu zdravlja Kragujevac i zaposlenima u ovoj ustanovi za otvaranje prve Kovid ambulante u Srbiji 20. marta 2020. godine i odličnu organizaciju i funkcionisanje u otežanim uslovima, kao i Igoru Jankoviću za ispoljenu hrabrost i požrtvovanost prilikom spašavanja učesnika saobraćajne nesreće.
Zvanje Zaslužni građanin grada Kragujevca pripalo je Mirku Puzoviću, najtrofejnijem bokseru iz Kragujevca za izuzetan i višegodišnji doprinos afirmaciji grada u zemlji i inostranstvu. Odlukom gradonačelnika grada Kragujevca, Plaketa Svetog Đorđa dodeljena je Miodragu Zdravkoviću – Mikici, basisti benda ČBS i jednom od osnivača Arsenal festa, posthumno, za afirmaciju grada Kragujevca.
Izvor: kragujevac.rs
ĐURĐEVDAN – DAN GRADA KRAGUJEVCA
Kragujevac 6. maja slavi Dan grada sećajući se Đurđevdana 1818. godine kada je u manastiru Vraćevšnica, na predlog kneza Miloša, proglašen za prestonicu Srbije.
Tadašnja turska varošica imala je 193 kuće i 378 poreskih glava i zauzimala je izuzetno povoljan geografski položaj zato što je oduvek bila raskrsnica važnih puteva. Bila je dovoljno udaljena od turskih garnizona koji su bili stacionirani u Jagodini i Beogradu. Takođe, blizina planine Rudnik na kojoj su počele sve prethodne borbe ulivala je sigurnost Knezu Milošu. Istovremeno, Kragujevac je bio pođednako udaljen od svih nahija u Srbiji. Grad je tada imao gotovo čisto srpsko stanovništvo i samo jednu tursku porodicu. Oblast Lepenice u kojoj se Kragujevac nalazi, kao i okolne nahije Gružanska i Jasenica, imale su homogeno stanovništvo. U Kragujevcu, iz kojeg je mogao nesmetano da upravlja zemljom, Knez je imao najviše ličnih veza.
Zahvaljujući prestanku turske vladavine Kragujevac polako prestaje da bude balkanska palanka i gradi se poput modernih evropskih gradova. Tome u velikoj meri doprinosi stanovništvo koje se doseljava, činovnici, trgovci, znatalije, vojska. I sam Miloš može se nazvati prvim urbanistom. Dvorski kompleks gradi na brežuljku, zapadno od stare varoši, kraj nekadašnjeg puta ka Karanovcu, današnjem Kraljevu, između Lepenice i Erdoglijskog potoka. Varoš dobija dve celine, po Miloševoj zamisli. Jedna je rezidencijalna i tu su stara Miloševa pridvorna crkva izgrađena 1818-te sa desne obale Lepenice, i kneževi konaci opasani palisadima, drvenom ogradom od balvana. U drugom delu grada, umesto nekadašnje turske kasabe, u kojoj je delimično sačuvano nekoliko objekata, i Muselimov konak, kod kamene ćuprije, zgrade se obnavljaju i Miloš naseljava zanatlije, trgovce i činovnike i pravi moderno trgovačko naselje.
Knez Miloš je u oslobođenoj Srbiji prvi izdao naredbe da se grade i održavaju putevi i mostovi. To je bilo itekako važno za razvoj grada koji je bio raskrsnica putava ka Gornjem Milanovcu, Topoli, tj Beogradu, Jagodini, Čačku, Kraljevu, Kruševcu i Svilajncu.
Proglašenju Kragujevca za prestoni grad prethodila su burna istorijska dešavanja. Posle Drugog srpskog ustanka Knez Miloš Obrenović otišao je u Gornju Crnuću na Rudniku gde je privremeno boravio sa porodicom. Turcima nije verovao. U to doba još uvek nisu bile osnovane institucije koje je trebalo da štite srpski narod. Iako je od avgusta 1815. do kraja 1817. godine kao glavni srpski Knez trebalo sve vreme da bude u Beogradu pod stalnim nadžorom Turaka on je iz Beograda u kojem je bilo izmešano tursko i srpsko stanovništvo stalno bežao ne verujući Turcima koji su malteretirali, vešali, pljačkali i nabijali na kolac Srbe, često bez ikakvog razloga.
Pojedini istorijski dokumenti ukazuju da se Knez premišljao između Požarevca, Kostolca i Kragujevca. Pismo knjaževog sekretara Dimitrija Đorđevića od 20 jula 1817. godine potvrđuje da je Obrenović doneo odluku i da je u Kragujevcu počela izgradnja konaka.
Proglašenje Kragujevca za prestoni grad, „stolicu Srbije“, imalo je izuzetan značaj. Počinje sveopšti razvoj grada u kojem se osnivaju najznačajnije institucije moderne srpske države.
Đurđevdan je za Dan grada proglašen 1996. godine od strane Skupštine grada.
Izvor: bibliotekakragujevac
