Jednoga dana Uki se razboleo.
O nije to tako strašno, ali nije ni malo lepo. Mama i tata su se tad mnogo uplašili, je Uki nije mogao da trči kao obično, nije mogao ni da jede, ni da priča. Nije postavljao svoja bezbrojna pitanja o svetu koji ga okružuje. Samo je ležao, a okice su mu bile tužne.
Upravo te tužne okice su najteže pale mami i tati. Znali su oni da se malena deca razboljevaju, pričali su im drug, ali niko im nije rekao da će ovako biti.
Pipnuli su mu čelo, bilo je vruće. I obrazi su bili crveni, a rukice i stopala hladne.
Mama i tata su se vrlo uplašili i brzo odveli Ukija kod teta doktorice.
– Bakterijaska upala – rekla je teta doktorica i prepisala neke sirupe.
Kad su se vratili kući požurili su Ukiju da daju sirupe da bi pre ozdravio. Uki je zinuo da popije sirup:Jedan je imao lep ukus, a drugi se baš i nije sviđao Ukiju. Nije hteo da ga pije. Sve je pljunuo i umazao sebe i mamu. Mama je bila vrlo vešta u mnogim stvarima, davala je Ukiju vitamine i kapi i čistila nos, ali zbog ovog novog sirupa koji se Ukiju nije svideo, nije znala šta da radi. Uki je okretao glavu i plakao.
Baba je došla da obiđe Ukija. Mama i tata su bili vrlo zabrinuti. Sirup je morao da se popije što pre, ali…
Mama je strpljivo i nežno pričala Ukiju da mora da pije sirup, a tata je strogo rekao mami:
– Mora da popije, ako neće milom, moraće silom.
Tate su vrlo jaki i hrabri za mnoge stvari, ali kad su bebe u pitanju, tada su tate vrlo plašljivi i onda glume stogoću.
Onda je i baba polako prišla i rekla:
– Stanite malo. Uki je pametan, on zna da mora da popije sirup da bi ozdravio. Ali Uki nije spreman.
– Šta, da čekamo da mu temperatura skoči još više? – rekao je tata.
– Ne. Sačekajte samo malo, dok Uki skupi snagu.
Uki je prestao da plače. Svi su sačekali još trenutak, dva pa pitali Ukija:
– Uki, jesi li sada spreman?
Uki je pogledao ozbiljno oko sebe pa duboko udahnuo. Udahnuo je još malo snage koja mu je bila potrebna. Pogledao je u mamu i otvorio usta. Za čas je popio sirup.
– Bravooooo. – svi su srećno vikali.
– Bravo Uki, ti si junak. Nije ti se svideo sirup, a popio si. To rade pravi junaci. A da bi bio još snažniji moraš piti čaj i limunadu.
Napravili su mu limunadu i skuvali čaj. Uki je počeo da pije gutljaj po gutljaj.
– Uki, osećaš li kako ti snaga ulazi u ruke i noge?
– Da. – Uki je klimnuo glavom
– Limunada daje snagu i kad je piješ bićeš opet brzo zdrav. Uskoro ćeš opet biti snažan da trčiš i da se igraš.
Otada je Uki, kad god bi se razboleo, bez probema pio sirupe, čajeve, limunade. Roditelji bi samo sačekali da Uki udahne malo snage, klimne glavom i kaže da je spreman.
Čajeve i limunadu pio je i kad je bio zdrav; da bude još snažniji.
Kad je malo porastao pitao je mamu, da mu objasni šta su to bakterije.
– To su male životinje. Toliko male da se ne vide. One budu na rukama i ako dobro ne opereš ruke, nego ruke staviš u usta, one uđu u grlo i onda te grlo boli.
Zato je Uki uvek prao ruke, da pobedi bakterije.
KAD SE DETE RAZBOLI,
MAMA MORA BITI BLAGA,.
DA SAČEKA DA DETETU DOĐE SNAGA
I DA BOLEST NESTANE BEZ TRAGA.
DETE TREBA BITI SPREMNO ZA SIRUP, ČAJ I LIMUN.
VAŽNO JE ISTO, DA SVE BUDE ČISTO,
ZATO RUKE PERI UVEK
TAKO SE OD BAKTERIJA BRANI.
SA TAKVIM PONAŠANJEM
NA PRAVOJ SI STRANI.
