Lisica, bežeći pred lovcima, opazi nekog drvoseču i zamoli ga da je sakrije. On joj dade savet da uđe u njegovu kolibu i onde se skloni. Malo zatim naiđu lovci i zapitaju drvoseču je li video da je tu prošla kakva lisica, a on na rečima zataji da ju je video, no rukom pokazivaše gde se sakrila. Lovci se pak ne obazreše na njegovo domahivanje, nego poverovaše onome što je rekao, a lisica, kada vide da su oni otišli, izađe i bez reči krene dalje. Drvoseča joj stade prebacivati da mu nijednom rečju nije zahvalila što ju je spasao, a ona odvrati: “Zahvalila bih ja tebi da su ti dela ruku jednaka rečima.”
Priča se može primenitii na ljude koji zahtevaju da se s njima pošteno postupa, a sami postupaju nepošteno.
Ezop
