Vladislavu Petkoviću Disu
Sklupčano umorom telo
spuštam na postelju lednu
i pokrivam rukom lice
pitam svoju sudbinu jadnu
Da l’ pevaju plave ptice
da l’ postoje tople suze
mrtve grane ne govore
želje hladna raka uze
Zašto oko ne zaplače
zašto suza ne prelije
i sve jade i sve želje
u grobnicu da sabije
Sipi kišo, sipi tiho
nek božija zvona zvone
samo uzdah imao sam
prazne reči i bolove
