Zamišljam kad bih imala krila
I kad bih ptica slobodna bila,
Odletela bih put plavog neba
Tamo gde nekom cvrkuta treba.
Ptičijom pesmom duša se leči
I jutrom sunce najlepše budi,
Cvrkut nam kaže više od reči,
Da isto znače ptice i ljudi.
Da li si ikad leteti hteo?
Da li si ptici kućicu spleo?
Delio mrvu, tamu ozvezdo.
Jer svet je jedno veliko gnezdo.
Poželim često da sam ko vila
I da mi rastu najjača krila.
Odletela bih krilima ždrala
I nekom pola svog krila dala.
Ptičijem srcu lako je prići
Ko kao ptica za letom žudi.
Ko voli ptičje, svuda će stići
I znati, isto su ptice i ljudi.
Da li si ikad leteti hteo?
Da li si ptici kućicu spleo?
Delio mrvu, tamu ozvezdo,
Jer svet je jedno veliko gnezdo.
