Danas je otišla Svetlana Simić TANČE. U nezaborav, u nešto što se zove raj. Da, verujte. Ko god veruje – doprineće da tako i bude. A i ko ne veruje. Otići će tamo jer – Svetlana je verovala u ljude.
Svetlana Simić Tanče – tako je želela da je zovemo. I tako smo je zvali. I tako je i zovemo. U našim molitvama, mada joj one i ne trebaju. Zadužila je i zaslužila, odavno već.
Postoje dve osobe u mom životu ženske. Jedna je Dragislava Caka Đurić, druga je Svetlana Simić Tanče. Ima ih još, naravno…Ispred svih Snežana Simić, koja je majka moje dece.
Uz oprost svih znanih i neznanih dama, bliži se Osmi mart, izvinite i oprostite, imam 49 godinica…Nikada ne sretoh nekog poput nje. Svetlane Simić. Našeg Tančeta.
Pokoj ti duši i neću reći da mirno spavaš. U večnom životu nema spavanja, kao i u ovom, gde smo još tu…Treba još mnogo stvari spremiti, mnogo dece nahraniti, za mnogo radnika spremiti hranu, mnogo njiva i bašta okopati, zaliti, opleviti…I mnoge radnike na kraju dočekati. A uz sve to, raditi uporedo sa njima i biti jedna od najboljih.
Da, bila si jedna od najboljih, a u srcu svojih bližnjih, svakako najbolja.
Tanče, hvala ti za sve, što se mene tiče – za mene najbolja bila, jesi i takva i ostaćeš. Zauvek! Mirno spavaj večeras i još lepše ti buđenje želim sutra. Živela Zauvek! Zaslužila si svakim svojim dahom na ovozemaljskom svetu!
