Кada si kao Sunce, sijaš jednako svima. I onima koji znaju da si izvor života i onima koji te psuju iako isto to znaju.
I kada te oblaci tamni ponekad zaklone, ljudi osete tvoju toplinu.
Кada si kao Sunce, izlaziš svakog jutra u nameri da greješ ljude iako znaš da te ponekad neće videti jer te ne vide očima a srcem ne umeju gledati.
Znaš da će pojedini ljudi okrenuti se licem tebi a neki leđima da bi im od tvog odsjaja senka bila veća.
Al’ ti ćeš ipak sijati jer Sunce žarko sija svakom jednako.
Jer kada si kao Sunce, bliži si Bogu.
Nemojmo svići
Ćutati reči
Nećemo stići!
Neko vapi da ga zagrlimo.
Nemojmo daleko
Nećemo stići
Stajaćemo u mestu
A stalno ćemo ići.
Nećemo stići!
Zaključavaju nam srca, vrata…
Hoće nas svići
Da ne ljubimo bližnjeg
druga, brata…
Nećemo stići
Ako ne krenemo srcem SADA
U našim rukama je naš život
I Vera i Ljubav i Nada!
Reci da voliš
Zagrli, poljubi.
Šta je čovek
I da sve ima
Ako dušu izgubi?!
