Ne možeš ti mene rastužiti,
koliko ja tebe mogu osmehom grliti,
niti me možeš rasplakati,
koliko ti ja bisera mogu udeliti.
Ne možeš ti meni sunce zakloniti, koliko ja svetlosti mogu u rukama tebi prineti,
niti mi možeš nedostajati,
koliko te već u meni ima.
Ne možeš mi ni zvezde skriti,
kad su one sve moje želje postale,
ni jedna ne beše padalica.
Možda možeš reka da budeš,
a ja ću i tad biti more,
i opet smo negde,
na ušću možebitisanja oćutanog sliveni u jedno.
