spot_img

Marko Spirić: Intervju sa Jovanom Jeremić

Susreti sa Jovanom Jeremić nisu tako česti i zato imaju posebnu težinu jer pred vas stavlja izazov da osvojite njenu prvu liniju odbrane i dobijete priliku da saznate šta se iza nje krije. Ako vam se desi  i da se okliznete i upadnete u klopku ona će vam pomoći da iz nje izađete jer zna kada treba odgovoriti sa “da“ ,“ možda“ i „ne“, i da ljude treba voleti, poštovati i prihvatiti onakvim kakvi jesu bez želje da ih promenite.

Želja da menjate Jovanu Jeremić je najveća klopka u koju možete upasti i to je ono možda što mnogi ne shvataju kada je ona u pitanju. Njena individualnost, sigurnost, samostalnost i čvrstinu karaktera, pravo na sopstvene odluke, izbore, stavove i emocije. Pravo da ne skriva svoje kvalitete, inteligenciju, obrazovanje, oštrinu i uspeh, ali i pravo da samo istakne svoje mane, greške i poraze bez da joj drugi na njih ukazuju. Pitaćete šta su njene klopke, mnogo ih je, kao i u životu svih nas, samo što ona ne izlazi sa epopejom na naslovnim stranama, već sa osmehom, sigurnija, samosvesnija i hrabrija i nikada ih ne poriče i kada plače i kada je neodlučna, kada se suočava sa lakom linjom svog karaktera, kada biva povređena, kada učini to isto, kada joj istine smetaju, kada sumnja u svoje uspehe, sreću i vrhove po koijma se meri život.

Samo treba prihvatiti njen izbor ne da o tome ćuti već da kaže kada želi, kome želi i na način na koji želi. Usled te nemogućnosti da je promene i otkriju nepostojeće tajne je verovatno i stvorena ta neprekidna fama oko njenog života na koju svo očekuju pozitivan odgovor, a ona konstantno uzvraća sa možda.

Sa druge strane neposrednost, beskrajna duhovitost, vera da je sve u nama, spontanost, iskrenost i  prirodnost, poverenje i nedvosmisleno pružanje najboljeg što nosi u sebi jesu njene zamke u koje ne možete upasti tako lako kao ni u njeno srce jer postoji jedan način na koji se ono otključava.

Jovana, rođena si u Ljigu, trenutno si u Beogradu, da li imaš želju da se oprobaš u životu i u nekom drugom gradu?

– Nikada ne bih mogla da zamislim život u nekom drugom gradu, osim u Beogradu. Prosto Beograd je moj grad, Beograd je grad izlečenja, grad za sve ljude koji su drugačiji, koji ne žele da se uklope u neke okvire društva koje mu mala sredina nameće.

Koji je tvoj najsrećniji događaj u detinjstvu?

– Najsrećniji dan iz detinjstva je kada sam postala đak generacije u srednjoj školi.

Možeš li nam ispričati jednu anegdotu iz tvog profesionalnog života?

– O anegdotama možda je najjača ova o Stafordu kada sam na dan upokojenja patrijarha pogrešno pročitala jednu reč i nakon toga postala najveća kraljica i zvezda svih društvenih mreža, neželjeno naravno, i to mi je donelo veliku popularnost koju sam ja kasnije pretočila u moju korist jer mi je „Jutro“ trenutno juče bilo najgledanije u Srbiji.

Koji je do sada tvoj najveći životni, a koji profesionalni uspeh?

– Moj najveći uspeh životni jeste to, možda ćeš misliti da ću da kažem da je to Lea, svakako da jeste moja ćerka, ali pored nje, moj najveći životni uspeh je što nisam izgubila samu sebe u ovom poslu kojim se bavim, gde viđam oko sebe mnoge svoje koleginice i ljude, javne ličnosti koje jednostavno izgube sebe kad polete. Moj uspeh je što nikad nisam poletela i što sam ostala čvrsto nogama na zemlji i kada sam imala sve mogućnosti da poletim – ja to nisam uradila. Čini mi se da što sam uspešnija – sve sam moćnija. Što se tiče mog profesionalnog najvećeg uspeha to je što sam napravila najgledanije „Jutro“ u Srbiji koje kad sam preuzela bilo je statistička greška od 3,5 share-a, sada u „Jutru“ ima 20 share-a.

Takođe, moj treći životni uspeh je što ni od koga ne zavisim, ni od jednog muškarca finansijski nisam zavislia i nikad neću do kraja života, jer zastupam tezu da žena mora da bude samostalna, da su muškarci promenljiva kategorija i da mi, žene, treba da biramo muškarce sa kojima ćemo da budemo, ne da oni biraju nas. I to što sam ,slobodno mogu reći, institucija za sebe. Jovana Jeremić ne zavisi ni od koga i nikada neće zavisiti ni od koga kada su ljubavni odnosi u pitanju i prestiž je biti sa Jovanom Jeremić u svakom smislu.

Mnoga tv lica su postala zaštitini znakovi svojih autorskih emisija. Da li su tvoje želje u budućnosti usmerene u pravcu da napraviš svoju samostalnu i autentičnu autorsku tv emisiju?

– Svakako da jeste jedan od mojih ciljeva da napravim autorsku emiciju, ali rano je još uvek za to. Imam na umu i šta bih, ja sam već napisala i napravila, ali zasada ostajem u „Jutarnjem“ jer mi je veliki izazov da se tu ustoličim i da vladam nekoliko godina, a onda nakon toga, nakon „Jutarnjeg“ i te prakse, iskustva koja ću tu steći, ide moja autorska emisija jer ja sam u životu sve dobila korak po korak i moja karijera je išla uzlaznom putanjom, bazirajući se isključivo na mom mukotrpnom i krvavom radu i želim da tako ostane. Samo kada tako napredujete niko ne može da vas obori na vrhu, uvek ima mesta ako kreneš sa dna, a ja sam krenula ne sa dna, već iz blata.

Šta bi na ličnom planu sebi poželela u budućnosti?

Sebi bih poželela u 2021. godini da se manje sekiram oko posla i da se manje nerviram, da ne shvatam lično nikakve stvari koje mi se događaju jer previše emotivno doživljavam sve što mi se događa na poslu, prvo propustim kroz srce, pa kroz glavu. Obećala sam sebi da više vremena neću posvećivati poslu već svojoj porodici i pre svega – sebi.

Vremena su takva da su želje za sledeću godinu veoma bitne. Poželi jednu želju za sve čitaoce Pokazivača i ljude koji poštuju i vole sve ono što jeste Jovana Jeremić. Tvoja preporuka mladima koji imaju želju da se oprobaju u novinarstvu.

– Svi oni koji žele da se bave novinarstvom moraju da budu spremni na to da će jednog dana raditi ovaj posao i kada ne budu plaćeni kao što se i meni događalo, da moraju da budu mnogo uporni i da tri koraka misle unapred ako hoće da naprave ozbiljnu karijeru. Čini mi se da ni u jednom poslu kao u novinarstvu nema toliko podmetanja od strane ljubomornih i jednostavno novinar mora da razmišlja tri, šest koraka unapred i da bude životni šahista da bi mogao da uspe u ovom poslu i da napravi priču.

Jovana Jeremić ne smatra da je život moguće pojednostavniti u onoj meri  da nam prave reči ili pravi odgovori dati u pravom trenutku mogu biti putokazi ka sreći ili kada pokušamo da primenimo takav princip život nas uvek demantuje. Shvatajući to ona je uspela da pronađe sreću u onoj meri dovoljnoj za ostvarenost i zadovoljstvo kojima zrači, ali sigurno je ne uzima zdravo za gotovo jer poznaje njeno lice ali i naličje.

Istinom vodi svoje emisije od samog početka, ma koliko one tokom godina menjale formu, teme, pristupe i goste, prilagođavajući se u datom trenutku , aktuelnim problemima, situacijama, istinama ili neistinama. Istinu je često teško čuti, prihvatiti, saznati, suočiti se sa njom, svi imamo takva iskustva. Strah od istine u životu, poslu, odnosu sa ljudima, ma koliko pravdoljubivi i pošteni bili. S druge strane svi ponekad pokušavamo  da lažima prikrijemo istinu.

Njen uslovno slojevit korak kroz život krije duboku emotivnost koju je ona prihvatila, emocija jeste njen osnovni pokretač ma koliko to izgledalo drugačije. Nikada od svog života nije pravila pozorište, mediji su od nje uvek očekivali spektakl, tragali za nečim čega nema, razotkrivali nepostojeće tajne i stvarali fame, valjda iz razloga što Jovana nije od onih koja svoja osećanja, prljav veš ili nešto treće razvlače na svakom koraku, ekranu i naslovnosj strani. Ali daleko od toga da je zatvorena i nepristupačna, prosto ona ima svoj način da pokaže sve, kada joj je teško, kada se ne snalazi, kada ima dileme i sumnje, kada posrne, kada plače. Ne mora sve da bude transparentno, senzacionalno i ogoljeno.

Treba znati slušati i čitati između redova, ne pokušavati da promenite ni njenu snagu ni njenu ranjivost, ni njene mane i vrline, ni njene rizike i suočavanja, smisao i različitost. Ona to ne traži ni od koga u tome je njena kompletnost, samo ih treba razumeti i prihvatiti. Onda ćete upoznati pravu Jovanu Jeremić i od nje dobiti najbolje, jer ukoliko bi izgubila tu oštrinu koju nosi, izgubila bi i blagost koju u njoj treba otkriti – u tome je možda njena tajna.

Marko Spirić

 

PRIJATELJI PORTALA POKAZIVAČ

 

Pranje tepiha i automobila Leskovac – Pečenjevac tepih servis Kosta

TEPIH SERVIS KOSTA 069 55 55 450
PET SHOP ZOOMANIJA 
Save Kovačevića 40, Vranje
Telefon 066/230-373
Marko Spirić
Marko Spirić
Urednik portala "Pokazivač". Dugogodišnji radijski voditelj, novinar, marketing saradnik, dopisnik dnevnih i nedeljnih novina, časopisa i portala. Intervjuiše poznate ličnosti, prati estradna desavanja, piše životne priče... Humanitarac čija dela koja je činio i čini za ljude i životinje govore o njemu. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja za doprinos u novinarstvu na prestižnim manifestacijama. Rođen 1986. godine, živi i radi u Vranju.