spot_img

Za njih ne postoji spomenik

Na stranicama srpske istorije bledo se nazire podvig 50 srpskih devojaka koje su nakon propasti Prvog srpskog ustanka, bežeći od turske osvete, rešile da se uhvate za ruke i skoče u Savu u selu Skela kraj Obrenovca. Ne želeći da izgube devojačku čast i dostojanstvo izabrale su smrt umesto sramote. Od 1813. godine pa sve do danas nije postavljen spomenik u znak sećanja na moralni podvig 50 mladih Srpkinja. Samo jedan skroman natpis na zgradi Doma svedoči o ovako velikom podvigu.

Foto: Vikipedija

Srbi su uspeli da u Prvom srpskom ustanku proteraju Turke sa ovih prostora, ali posle nekoliko godina mira usledio je mirovni sporazum Rusije i Turske u Bukureštu 1813. godine, nakon čega je Srbija prepuštena na milost i nemilost Turcima. Godinu dana kasnije počela je velika ofanziva na Srbiju, a naročito velike turske snage krenule su iz Bosne (oko 130.000 vojnika). Slom ustanika bio je izvestan pred ogromnom neprijateljskom silom, a Turci iz Bosne su sa zapada nadirali ka Beogradu. Na putu im se našlo i selo Skela kod Obrenovca, a tragični i herojski čin na koji se tada odlučila grupa žena i devojaka danas pamte samo veliki poznavaoci istorije i meštani obrenovačke opštine.

Nažalost, selo Skela je i za vreme Drugog svetskog rata preživelo tragediju, kada je 15. avgusta 1941. godine selo bilo prvo mesto u Jugoslaviji koje je bilo žrtva nemačke okupatorske kaznene ekspedicije. U znak odmazde kada su Posavski partizani ubili jednog nemačkog oficira i trojicu podoficira, streljano je 15 meštana Skele, a ostala 42 taoca su bila dovedena iz Beograda – iz Banjičkog logora i zatvora Specijalne policije. Posle streljanja tela ubijenih su bila obešena i ostavljena da vise ceo dan. Vest o odmazdi u selu Skela, radi zastrašivanja stanovništva je objavljena putem radija i novina, a bio je štampan i poseban plakat. Plakatom je stanovništo Beograda, ali i drugih mesta u Srbiji, bilo obavešteno o ovoj zločinačkoj akciji. Jedan primerak ovog plakata o spaljivanju sela Skele izložen je u stalnoj postavci Vojnog muzeja u Beogradu.

Spomenik streljanima u odmazdi 1941. i zajednička grobnica. Foto: Vikipedija

U znak sećanja na stradanja iz Drugog svetskog rata gotovo u svakom manjem mestu postoji spomenik sa imenima streljanih u odmazdama, dok je malo dalja prošlost prepuštena usmenom prenošenju lokalnog stanovništva. 205 godina u narodu živi priča o 50 srpskih devojaka kod sela Skela. Imena ovih heroina lagano se zaboravljaju, a to se ne bi dogodilo da su bila uklesana za ponos na mestu njihovog stradanja.

Izvor: opanak.rs

Ovoj devojci je Zdravko Čolić posvetio pesmu „Ona spava“

Čuveni hit „Ona spava“ Zdravka Čolića posvećen je Milici Kostić, koja je preminula pre 44 godine od posledica povreda koje je zadobila prilikom pada sa 11. sprata Rubinove kule u Kruševcu davne 1974. godine, jer je htela da spasi svoju čast od siledžija koji su hteli da je siluju.

Devojku, koja je bila učenica srednje medicinske škole u Kruševcu i koju je krasilo poštenje i odgovornost, je tada na prevaru jedan nepoznati momak odveo do stana, kako bi ona navodno pozvala njegovu devojku. Taj mladić je bio jedan od petorice nasilnika koji je zajedno s njima želeo da izvrši grupno silovanje.

Momak je Milici saopštio koje su njegove namere i rekao joj da se skine, što je ona odbila i poručila mu da je pusti. Mladić je bio istrajan i pokušao da joj skine odeću, a Kostićeva je plakala i molila ga da je pusti iz sobe.

Jedan od nasilnika rekao je drugim da je ipak puste, uz sledeći njegov komentar:

– Nevina je, neću da je diram – rekao je momak.

Nažalost, Milicu nisu pustili. Devojka je na sve moguće načine pokušala da ih spreči da je siliju.Plakala je i molila ih je, ali nije vredelo. Budući da je htela da sačuva svoju čast, odlučila se za bekstvo. Kada je ostala sama u sobi, skočila je kroz prozor sa 11. sprata.

Bila je teško povređena, a odvedena je u bolnicu. Inspektor Dobrivoje Stefanović je popričao sa Milicom, koja je bila u teškom stanju. Prenosimo vam kako je tekao njihov razgovor:

„Pitao sam je: „Gde si bila?“

Milica je odgovorila: „Bila sam u školi. Sa drugaricama…“Trebalo je da imaju nešto – kao pismeni. (reč je svakako o upisivanju prvog dana školske godine). Posle ovoga je izgubila svest.

Zatim se opet probudila i rekla: „Išla sam sa nekim dečkom do jedanaestog sprata da pozovem njegovu devojku“

Ja sam je pitao: „A što si ti išla?“

Rekla je: „Taj dečko mi je rekao da ta devojka ima stroge roditelje i da je samo pozovem.“

Tada je opet zaspala.

Par minuta kasnije Milica se probudila i rekla: „Bili smo na jedanaestom spratu“

Pitao sam: „Kako znaš?“

Rekla je da je, pošto je izašla, videla na liftu.

Pitao sam je: „Da li si sama skočila ili te je neko gurnuo?“

Rekla je: ’Ja sam sama skočila kroz prozor.’

Pitao sam: ’Zašto?’

Rekla je: „Nisam više mogla da izdržim… Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast.“

Posle toga, Milica je pala u duboku komu, iz koje se, nažalost, nije probudila.

Poslušajte pesmu „Ona spava“ Zdravka Čolića, koja je posvećena Milici Kostić:

Izvor: telegraf.rs

 

Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.