Marjan Vajda za SK: Novak je na pravom putu

Jedan je od najuspešnijih trenera u istoriji tenisa, a Novak Đoković za njega kaže da je mnogo više od toga, da je blizak prijatelj i neko sa kime je izgradio prisan odnos za ceo život.

Osmeh je zaštitni znak Marjana Vajda, vedrog duha, spreman na šalu u prolazu, ali ozbiljan kada je o poslu reč. Za intervju smo se dogovarali još od Sidneja i kada smo se našli sada u Melburnu prvo što mi je rekao bilo je: “Konačno si me uhvatio, ha-ha“.

Raspored jeste gust za trenera jednog od najboljih tenisera svih vremena, a sa Vajdom smo se našli posle Đokovićevog treninga u Nacionalnom teniskom centru, naslonjenom na Melburn park – tog dana padala je kiša i treninzi su smešteni unutra.

Vajda je prijatan i izražajan tip, govori i rečima i mimikom i tonom i gestovima, polučasovni intervju je “proleteo“, a govorili smo o tome kako dopire do Novaka i kako se izbori sa povremenim besom drugog tenisera sveta, ispričao nam je priču o 43 piva, govorio o odnosu sa Federerom i Nadalom, o zajedničkoj budućnosti, Đokovićevom karakteru…

Razgovarali smo s Novakom i on je za vas rekao ste mu kao član porodice i da će vam biti zahvalan do kraja života. Kako se osećate kada to čujete?

“Oh… Apsolutno divno se osećam. Takva osećanja su uzajamna. Toliko smo dugo zajedno, prošli smo kroz razne periode, postepeno smo gradili svoj odnos na terenu i na ličnom planu, došli smo do stadijuma da smo bliski prijatelji, pravi smo drugari, više kao porodica i to mi pruža veliko zadovoljstvo. Ne samo poslovno, nego i meni kao čoveku. Razumem njegov mentalitet, njegov način razmišljanja, znam šta mu je u glavi u svakom trenutku. Srećan sam zbog svega što smo postigli, ali uvek nastojim da ostanem na zemlji i da budem zahvalan za sve. Ništa ne sme da se uzima zdravo za gotovo, na odnosu se mora raditi svakodnevno, prošli smo i neke teške periode, dobre periode, sjajne periode, a uvek smo ostajali zajedno“.

Osim toga, posebno je Novak istakao da ceni što ste toliko tolerantni kada on nekad tokom meča iskali bes koji oseća na ljude iz svoje lože. Kako se borite sa takvim situacijama?

“Igrao sam profesionalno tenis 15 godina, prošao sam kroz mečeve i znam kakve su to emocije. Novak je tragač, i ja sam bio takav, uvek teži boljem, uvek želi da napreduje. Tenis se menja i on želi u svakom trenutku da bude na maksimumu teniskom, taktičkom i mentalnom. Poznajem i njega, znam i da u svakom trenutku traži perfekciju. Nije lako očigledno, ali razumem odakle to dolazi.

Nekada, kada se ponaša loše, i dalje ga osećam i doživljavam kao člana porodice, kao odraslog čoveka, što on i jeste, neke stvari shvati odmah. Ono što je naročito dobro u tom smislu u vezi sa Novakom jeste što se ponaša kao čovek i što se izvini kada zna da se nije ponašao kako treba. ‘Izvini, nisam to mislio na taj način’. Lepo je što to prepoznaje, verujte mi da nisu svi takvi. Ponavljam, razumem ga jer on tako temeljno razmišlja o tenisu, mnogo sam mu zahvalan na tome što uz njega i ja bolje razumem tenis, ukazao mi je na različite perspektive.

Možda sam ranije bio malo više ego-orijentisan, možda su neki treneri takvi i stavljaju sebe u prvi plan, ali naš krajnji cilj jeste da on bude bolji kao igrač i zato stavljam svoj ego na strane“.

Interesantno je to što ste sada rekli. Kako ste prešli taj put?

“Srećom, mislim da mogu da kažem za sebe da sam prilično dobra osoba, opušten sam, mislim da nisam sujetan i ne forsiram ništa. Ako Novaku trenutno možda neki deo igre ne ide dobro, ne preterujem i ne pritiskam da mora sve i odmah. Imam dobar karakter i pre svega sam strpljiv, nekada sam kao učitelj u školi. Kada imaš nestašno dete, moraš da budeš strpljiv i da objasniš neke stvari“, smeje se Marjan, “Poslednjih godina Novak vrlo brzo shvata šta se događa i šta treba da radi, tako da je moj posao sada lak. Došli smo do tačke gde ne moram da mu kažem ‘to, to i to’ kao što bih morao sa nekim mlađim“.

Tokom dramatičnih mečeva nekada traži od vas da ustajete, nekada da budete mirni… Kako možete da pročitate jer nije uvek isto?

“Ne može se to pročitati“, grohotom se smeje Vajda i pre nego što sam završio pitanje, “To je apsolutno nemoguće. Šalu na stranu, u zavisnosti od trenutka u meču znaš da li da budeš življi ili mirniji. Generalno, njemu treba energija i podrška, on je strastven i mi smo strastveni u vezi s tim što se događa. Kao što sam ti rekao, već 12 godina se znamo i poznajem ga u dušu, kad treba da se ‘pumpa’, a kad treba da se smiri“.

Možete li da navedete jednu-dve stvari koju ste uveli u Novakovu igru ili karakter, a na koju ste posebno ponosni?

“Uhhh, ovo je dobro pitanje. Spomenuo sam sad strpljenje i vratio bih se na to, mislim da sam mu pomogao da shvati da su neke stvari proces i da ne mogu da se dese preko noći. Novak je malo drugačiji karakter, ali uspeo sam mislim to da mu prenesem. Sa teniskog aspekta gledano, prošli smo mnogo faza, vidite to i sami. Radili smo mnogo na servisu, menjali ga, unapredio se tehnički, taj udarac bih naglasio“.

Recite nam molim vas neku priču o Novaku i vama koju još niste podelili sa javnošću.

“Ha-ha-ha, previše je, previše, previše priča, ha-ha-ha… Ma non-stop se šalimo. Ovo je priča otkad je bio mlađi – govorio sam mu ‘trening, trening, trening’, a on mi je jednom prilikom napisao: ‘Ne mogu da dođem, loše mi je, razboleo sam se, izvini’. Ja sam mu odgovorio da je u redu i da se oporavi. Za pet minuta eto njega: ‘Gde si, Marjane? Evo me već na terenu’. Moja reakcija bila je ‘Šta?!’, a on se već zagrevao. Opet me je ‘prevario’, pravi te šale sve vreme, dopada mi se njegov smisao za humor.

Evo još jedne priče. Radimo video analizu i on kaže poluiznervirano: ‘Jesi li video kako se krećem, kako stojim na riternu, šta radim pogrešno? Jednom stojim ovako, drugi put ovako“, demonstrira Vajda stav na riternu, “Ja sad gledam i pitam se: ‘Šta nije u redu?’ Gledam bolje, ulazim u ekran, a tu nema ništa, stoji baš kako treba. On se smeje, a ja mu kažem: ‘O, Novače, je..m li ti…’

Malo me zeza, ali volim to, znam i ja da uzvratim, tad sam mu odgovorio: ‘Ne mogu ja o svemu da brinem, ne mogu sve da kreiram, zovi nekog drugog da gleda kako si se postavio’, ha-ha-ha. I sve vreme tako, i sad mi je smešno, ima gomila tih priča“.

Koje je najveće slavlje koje ste zajedno proživeli?

“Kada imaš 16 Gren slem titula… To su najbolja slavlja, ali reći ću nešto drugo. Godine 2011. u timu smo imali Igora Četojevića, on je Novaku promenio ishranu, Igor je bio tako duhovit… Rekao mi je: ‘Slušaj, ako Novak pobedi…’ Ne, rekao je ‘Kad Novak pobedi ovaj meč, popićemo po pivo’. Odgovorio sam mu da ćemo popiti, naravno što da ne. A čovek dobio 43 meča u nizu, dodavali smo i dodavali, na kraju imamo i fotku sa 40 i kusur piva – sve smo popili mi iz tima, osim Novaka koji nije učestvovao. To je bilo neverovatno veče, cela ta godina je bila fantastična“.

Bilo je toliko trilera sa Novakom, u kojem meču ste bili najnervozniji?

“Uvek sam nervozan, svaki meč“, smeje se Marjan, “Nema šta da vam pričam, znate i sami – Vimbldon prošle godine, nije mi ostalo više krvi u venama, bio sam bled. Polufinale US opena 2011. opet sa Federerom, onda mečevi s Nadalom, finale 2011, toliko ih je… Kada je neizvesno, naročito obraćam pažnju na one mečeve kada je imao meč lopte protiv sebe, nikome nije jasno kako je uspeo da se vrati i da preokrene. To su neopisivi osećaji, ti mečevi. Mislim da je prava reč da sam ‘napet’, u smislu da su mi mišići napeti i da sam punom koncentracijom u meču – nije nervoza jer onda tu nervozu prenosiš na igrača“.

Dobro, i kada sve saberemo, koliko vas je godina života Novak koštao?

“Koštao me je kose definitivno“, od srca se smeje Vajda i nastavlja na istom tragu, “To nije jedinica za vreme, ali koštao me je kao svetlosna godina. Ako je do toga, ja sam već mrtav, nadam se da ću se u svemiru bolje snaći“.

Svi veliki igrači su se prilagođavali i menjali igru kako su godine prolazile. Koja su najveća prilagođavanja koja je Novak napravio poslednjih godina?

“Mnogo je više na lopti, ušao je u teren i njegovo pozicioniranje je takvo da je uvek na osnovnoj liniji, nema povlačenja. Želi da malo ranije završava poene, to je dobro, ali tu tražimo ravnotežu ne želim da mu govorim ‘završi poen, završi poen’. Ne, on nije takav igrač, on savršeno gradi poene i to neću nikada da diram, njegova igra je perfektna i on kroz drugačija sočiva od ostalih posmatra igru. Radimo i na forhendu, fokusirali smo se na neke detalje, da mu je reket još malo ispred, a već smo spomenuli kako je promenio servis mnogo i tu moramo da pohvalimo Gorana (Ivaniševića) koji je sada sa nama u timu – on pomaže Novaku da još bolje razume biomehaniku servisa. Radimo na detaljima i to se dugoročno isplati, efikasniji je“.

Još koliko mislite da može da igra na ovom nivou, možete li da ga zamislite da bude u vrhu i za pet-šest godina kao Federer?

Zavisi. Biće teško održati isti nivo motivacije ako se recimo Federer i Nadal povuku, ali ovim naravno ne želim da kažem da zbog njih igra – naprotiv, naglašavam da je osnovni razlog to što Novak izuzetno voli tenis. Trenutno je stabilan mentalno, inspirisan da do kraja iskoristi svoj potencijal i podesio je um tako da mu je cilj da ima najviše Gren slem titula. Radi kako bi to postigao i ne bih postavljao bilo kakve granice, u tenisu je to i nemoguće predvideti. Ako se oseća dobro i bude zdrav, ko zna… Ono što sada mogu da kažem jeste da je na pravom putu“.

Hoćete li biti uz njega do kraja karijere?

“Ne znam, to je misterija, neka ostane tako“, smeje se Vajda, “Sada je sve idealno, ove godine smo sigurno zajedno. Pred svaku sezonu razgovaramo, gledamo šta možemo da uradimo, kako možemo da napredujemo. Neka to ostane otvoreno, kao što je uvek i bilo s nama“.

Kada Novak završi karijeru, pretpostavljam da ćete se malo odmoriti, a šta biste posle radili, da li biste i dalje bili nečiji trener na ATP turu?

„Zavisi od toga koliko ću strasti osećati. Ako izgubim strast, onda neću. Ako ne… Tenis je moj život i moja strast već dugo. Možda odem u juniorski tenis, možda pomognem više razvoju tenisa u svojoj Slovačkoj, ali ne pravim sada nikakve planove, to je još daleko“.

Ustanovili smo već da Novaka poznajete jako dobro – podelite sa nama crtu njegovog karaktera koja možda nije toliko poznata javnosti?

“On je veoma otvoren i osećajan momak. U svojim mislima je mirotvorac, pacifista, kao što je i rekao mnogo puta. Čak i ako je nekada u uzavrelim situacijama, i to je život, ali on uvek pronađe rešenje. Recimo, u tenisu sve što je bilo sa ATP politikom, njegov cilj jeste da uvek pomogne i da se napreduje. Veoma je nežan čovek i inteligentan, metodično razmišlja o stvarima – ne beži od toga da se menja i da se poboljšava kao osoba, a želi i da utiče na druge kako bi i oni radili na sebi“.

Ljudi ne znaju mnogo o Uliju (Ulises Badio, Novakov fizioterapeut), možete li da nam ga predstavite?

“Uli je sjajan momak, divan i fin, savršeno se uklopio u tim – Novak ga voli, mi ga volimo. Pun je znanja, temeljno poznaje svoj posao, bio je uz Novaka i kada je bio u krizi 2017. godine, mnogo je pomogao sa laktom i zaslužio je svoje mesto u timu. Ali nije samo pravi profesionalac, već je i dobra osoba“.

Mislite li da bi ova sezona mogla da bude jedna od najboljih u istoriji tenisa – Big3 i dalje na visokom nivou, sa druge strane mnogo mladih željih velikih pobeda?

“Moglo bi da bude tako, saglasan sam. Novi momci su stvarno izvanredni, nivo tenisa se podigao. Pogledajte samo mečeve u poslednje vreme, eto i na ATP kupu. Lično mi se najviše sviđa stil igre Cicipasa, rizikuje, izlazi na mrežu, ali nije jedini koji ima potreban kvalitet, svi oni zaslužuju pažnju – Hačanov, Zverev, Šapovalov, da ne zaboravim nekog“.

Kakav je osećaj bio biti deo srpskog tima na ATP kupu, sada ste zvanično Srbin?

“Vau, bilo je spektakularno – atmosfera, energija, ono unutra u svlačionici, svi momci su sjajni. I sama situacija na terenu je drugačija i zanimljiva, pošto su i lični treneri mogli da budu ukljućeni uz selektore timova. Dopalo mi se i kada su srpski navijači došli, to je trebalo doživeti. Ne želim da sada previše zalazim u to, ali takva atmosfera Novaku je posebno značila jer se ne dešava često, na Vimbldonu prošle godine svi su navijali za Rodžera. To je ambijent koji obično drugi iskuse, lepo je što je jednom publika na takav način bila na njegovoj strani“.

Sada kada smo načeli tu temu… Mislim da se Novak sada već navikao da u velikim finalima publika nije na njegovoj strani, a ranije mu je verovatno smetalo – kako su izgledali vaši razgovori o tome?

“On se samo isključi, kao što je i rekao da se trudi da čuje: ‘Nole, Nole’. Znamo da je to tako, to se prihvata i sva koncentracija ide na meč. Ako ti to smeta, meč je gotovo očas posla. On zna da mora da ostane miran. Lično, mislim da ne bih mogao da podnesem da je ceo stadion protiv mene, ali on to može, ima prekidač u glavi kojim tu negativnost protiv sebe može da blokira. Onda je i pobeda slađa. Zna i on da to nije u redu, i ja mislim da Novak zaslužuje više podrške – divan je momak, i dalje nemam objašnjenje zašto se nekim ljudima ne dopada… I on naravno ima širok krug navijača. Na kraju krajeva, to je sekundarno, ono što je osnovno jeste tenis“.

Kako biste opisali njegov odnosa sa Federerom i Nadalom?

“Komplikovano je. Oni su najveći rivali i teško je da budu prijatelji, imaju iste ciljeve i susreću se u najvećim finalima… Ali to im ne smeta da lepo komuniciraju, videli ste Rafu i Novaka na ATP kupu, ali meč je meč, moraš da budeš fokusiran. Imaju pošten odnos, to bih tako opisao, svi su osvojili toliko Gren slem titula i poštuju se jer znaju koliko je truda i odricanja potrebno za to, kroz šta sve čovek mora da prođe kako bi došao dotle“, zaključuje Vajda za Sport klub.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Saša Ozmo (@ozmosasa) on Jan 24, 2020 at 6:42pm PST

Izvor: sportkulub.rs