Da li je to moguće? Zaista jeste! Odlazak kod stomatologa može biti prijatno iskustvo, naravno ukoliko se sa posetama stomatologu krene na vreme. A kada je pravo vreme? Što ranije, sa nicanjem prvog zuba, nikako ne tek onda kada nešto boli!
Činjenica je da ako dete odvedemo kod stomatologa tek onda kada ono ima neki problem, šanse za ostvarivanje prijateljstva su minimalne. Međutim, ukoliko počnemo da vodimo brigu na vreme, ukoliko druženje sa stomatologom krene u najranijem uzrastu, gotovo je sigurno da će zubar i dete postati drugari. Roditelji često imaju pitanja vezana za strah od zubara, i na osnovu višegodišnjeg iskustva mogu vam reći da su odgovri na pitanja zapravo jako jednostavni.
“Ja se jako bojim da idem kod zubara i to prenosim na svoje dete.”
Ovo je nešto što roditelji nesvesno rade. Ukoliko postoji prisutan strah od stomatologa kod roditelja, on se neminovno prenosi i na decu. Deca to osete, čuju i prisvajaju osećaj roditeljskog straha. Nemojte dopustiti da vaša deca zbog vaših osećanja nelagode, sa predrasudama odlaze kod stomatologa. Budite treća, neophodna karika u lancu dete-zubar-roditelj, jer ako bilo koja karika izostane, od prijateljstva i saradnje nema ništa. Roditelj svojim ponašanjem, razgovorima i odnosom prema stomatologu, šalje poruku svom detetu. Neka ta poruka bude pozitivna.
“Koji je najbolji zubar za moje dete?”
Ne postoji pravi odgovor na ovo pitanje. Deca imaju pravo da im se neko dopadne manje ili više, ili da im se ne dopadne uopšte. Neka deca više vole da je njihov zubar „čika“, neki „ teta“ i to je sve prirodno. Neka deca lakše prihvate mlađe, neki starije lekare. Sve su to faktori koji mogu da utiču na lakše uspostavljanje saradnje i početak druženja. Najbolji je onaj zubar koji uspe da sa vašim detetom uspostavi prijateljski odnos, onaj kome dete pokloni svoje poverenje.
Budite treća, neophodna karika u lancu dete-zubar-roditelj, jer ako bilo koja karika izostane, od prijateljstva i saradnje nema ništa.
“Neće ti teta/čika ništa.”
“Ne da tebe mama.”
“Tu je tata.”
Česte rečenice u ordinaciji, koje su apsolutno nepotrebne i nerealne. Jer, šta znači neće ti čika/teta ništa? Tu je mama/tata, koji te „ne daju“.
Odlazak kod stomatologa zahteva pregled, znači nešto čika/teta moraju da urade.
Čika/teta nisu neprijatelji koji žele da naude detetu, prisusutvo roditelja ne treba da se tumači kao potreba da se dete zaštiti, njihovo prisustvo je podrška.
Deca najviše cene iskrenost. Zato se mora biti dosledan. Ukoliko detetu obećamo da ćemo samo izbrojati zube, onda to i uradimo. Ukoliko će bilo šta biti neprijatno, onda je najbolje da dete na to i upozorimo, jer deca cene iskrenost i sve mnogo lakše prihvataju ukoliko im kažemo istinu.
Kako neko može da voli da ide kod stomatologa?
Zaista može, ima puno takve dece, verovali ili ne.
Stomatološka ordinacija je prostor u kom deca mogu da se zabave ukoliko im se stomatološka stolica predstavi kao specijalna svemirska fotelja koja se pritiskom na specijalno dugme diže i spušta, fotelja koja je poput ležaljke na plaži, može da se spusti da se u njoj leži. A kada se upali „sunce“, tu su i naočare za sunce, za dečake i za devojčice. A onda tu ima još puno toga zanimljivog. Tu je posebna četkica, plave ili roza boje za dečake ili devojčice, četkica koja tako lepo golica zube, čisti ih i kupa, a čuje se kao neki traktor. Pa onda onaj sjajan fen koji suši zube i konačno tuš- tuširancija, uživancija.
Naravno, bez „Srleta“ koji skuplja vodu i pljuvačku po ustima, bilo bi sve mokro i zato je tu magična slamčica koja se pomoću čiribu-ćiriba poteza pretvara u Srkija koji srče vodu. Ali ni tu nije kraj. Stomatolog ima i jastučiće za zube, specijalne male rolnice papira koji se stave pored zuba da se oni ušuškaju i da uživaju, dok ih zubar magičnim gelićima lakira i onda svojom čarobnom lampom pretvara iz tečnosti u kamen. WOW!
A onda, kada se sve završi, sunce ugasi, svemirska fotelja spusti, sledi nagrada u tajnoj kutijici. E tu se deca najduže zadrže. Treba izabrati ono što im se dopada – sličicu, peticu, nalepnicu… Ko zna šta ih još čeka u toj tajnoj kutiji koja je samo za one hrabre.
I onda, čuvena lista za najhrabrije. Svečani momenat upisivanja na listu. Dodela diplome za najhrabrije.
Kada se deci poseta stomatologu predstavi na ovakav način, nije uopšte neobično da deca vole da dolaze i da se druže sa svojim drugarima – zubarima.
Ideal svakog stomatologa, pogotovo dečijeg, je da mu mali pacijent veruje, da brojanje bisera i njihovo glancanje bude jedina intervencija koja je potrebna prilikom prvog samostalnog sedanja deteta na stolicu.
OK, a šta ako dete ima karijes? Šta onda?
Onda prvo moramo da se udružimo i da otkrijemo zbog čega smo dopustili da se detetov zubić razboli. Gde smo pogrešili? Nema puno mudrosti, odgovor je jednostavan, samo se mora biti iskren. Ili je do nepravilne ishrane ili do neredovne higijene. Kada prihvatimo grešku i prepoznamo je, moramo se truditi da to bude prva stvar koju ćemo ispraviti.
Sledeći korak je da se zubić izleči. Svaka popravka zuba može biti apsolutno bezbolna. Ako se dođe u momentu dok karijes nije napredovao, dok je u „začetku“, takva intervencija je apsolutno bezbolna . Tada tuš, traktor, srle, fen, jastučići, gelovi i čarobna lampa stupaju na scenu. Međutim ukoliko je karijes uzeo maha, anestezija bi bila jedina sigurna opcija bezbolne sanacije. E tu sada već možemo da narušimo ideju o drugarstvu. Bez obzira što samo davanje anestezije nije toliko bolno, ono ipak zahteva upotrebu igle, koje se većina dece plaše i sama pomisao da će ona negde da ih ubode im je strašna. Tada sledi priča o čarobnoj vodici, a samu iglu poistovećujemo sa komarcem koji će samo pecnuti i uspavati zub. Naravno da to i nije baš uvek uspešno.
Jer čarobni štapić u stomatologiji ne postoji. Postoji puno toga čarobnog, magičnog, specijalnog i posebnog u stomatološkoj ordinaciji, ali štapić za uklanjanje posledica loših navika, ne.
Ideal svakog stomatologa, pogotovo dečijeg, je da mu mali pacijent veruje, da brojanje bisera i njihovo glancanje bude jedina intervencija koja je potrebna prilikom prvog samostalnog sedanja deteta na stolicu. To svakako treba da bude i ono čemu svaki roditelj treba da teži. Ne zbog sebe, već zbog tog malog bića koje ne mora da se suoči sa bolnom stomatološkom intervencijom.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
O autoru: Ljubica Pavlović Trifunović je po zanimanju dečiji stomatolog. Pridružila se autorima bloga Novak Đoković Fondacije sa željom da što više podigne svest o značaju oralne higijene kod dece. Pored ljubavi prema svom poslovnom pozivu, Ljubica neguje i veliku strast prema putovanjima.
