PASTIR HILANDARA
Januar, noć je odavno odmakla,
niz ulice puste tek psi se jave,
mraz ledom slika prozorska stakla,
srebrnim likom Svetoga Save.
A, s neba, mesec zlatnim koncem
plete oreol s hiljadu šara,
golica dečje snove zvoncem,
pastira Rastka sa Hilandara.
Кada jutrom dan isplete,
prozračnu mrežu s plavog svoda,
i, san kad ode, shvatićeš dete,
to Sveti Sava po nebu hoda.
Sve je kao da postoji,
mudrac sa bradom kraj kreveca,
dok vetar dahom pahulje roji,
greje nas dobrota Srpskoga sveca.
Кada jutrom dan isplete,
prozračnu mrežu s plavog svoda,
i, san kad ode, shvatićeš dete,
to Sveti Sava po nebu hoda.
Vetar dahom pahulje roji,
sve je kao da postoji.
Кada jutrom dan isplete,
prozračnu mrežu s plavog svoda,
i, san kad ode, shvatićeš dete,
nebom hoda Sveti Sava
to Sveti Sava po nebu hoda.
