KNJIŽEVNA IZDANJA koja su obeležila 2019. godinu

Pred vama su dve liste sa po deset knjiga koje su prema mišljenju bloga Belgrade Edt Culture obeležile 2019. godinu. U pitanju su izdanja domaćih i stranih autora objavljena krajem 2018. i u 2019. godine kod nas. U vremenu kada većina izdavačkih kuća potencira komercijalno populistička izdanja i kada je prava književnost poprilično medijski marginalizovana, izdvojena su najznačajnija dela sa umetničko – književnom vrednošću. U pitanju su liste najboljih izdanja na osnovu subjektivne ocene autora, savremenosti i tematici i svakako lepoti jezika kojim su pisana. Sastavljene su liste TOP 10 književnih dela domaćih autora i TOP 10 knjiga stranih autora (uskoro). Takođe, proglašen je i izdavač godine (uskoro) u zavisnosti od zastupljenosti izdanja koja su se našla na listima.

Prema oceni bloga roman Paučina Vidosava Stevanovića je književno delo, domaćeg pisca koje je obeležilo godinu iza nas. U pitanju je roman pesnika, romansijera, scenariste i dramskog pisca, dobitnika mnogobrojnih domaćih nagrada među kojima su Andrićeva (Carski rez, 1985) i Ninova (Testament, 1986). U pitanju je roman o onome što nastaje posle rata, ali i o onome što se dešava tokom njega; sudbina žena koje su tokom rata silovane i koje su nakon toga dobile decu, decu čiji su očevi pripadnici armije ratnih zločinaca. Ova tema je, zapravo, veoma važna za celo naše društvo, koja upozorava, ili podseća, da su tu, među nama, svi ti koji su sve to radili. Skinuli su uniforme i vratili se svojim normalnim poslovima domaćina, bogobojažljivih i normalnih ljudi koji ni mrave ne bi zgazili. Neki su očigledni i poznati… U pitanju je svakako roman koji se i tematikom i stilom pisanja izdvojio od drugih.

Na domaćoj listi su zastupljeni većinom romani – sedam i po jedna knjiga drame, priča i studije. Ukupno devet pisaca i jedna spisateljica. Od izdavača se izdvaja Arhipelag, sa tri izdanja. Na listi su se našla i dva dela koja su objavljena u 2018. godini, ali su put do čitalaca najviše ostvarili ove godine, a u pitanju su aktuelni dobitnici književnih nagrada – Andrićeva i Meša Selimović.

03. Jegermajster, Darko Tušeljaković (roman, ARHIPELAG, 2019, 176 str)

Dva paralelna toka radnje u romanu Jegermajster Darka Tušeljakovića (1978, Zenica) ukrštaju se i razrešavaju na uzbudljiv način na izolovanom ostrvu koje se od moguće turističke atrakcije pretvara u poprište unutrašnjih borbi junaka romana i najrazličitijih spoljnih izazova kojima oni postaju izloženi. Iz jedne napete epizode čitalac ide u sledeću prateći tragove koje junaci ostavljaju za sobom dok pokušavaju da odgonetnu priču vlastitog života. Dok odmor na ostrvu postaje košmar, pojava misterioznog jegermajstera u drugom toku romana podstiče glavnog junaka da traga za odgovorima koji mu neprestano izmiču. To su odgovori koji bi mu pomogli da razume okolnosti i činjenice vlastitog života, okruženje u kome se našao, prirodu sveta u kome živi, dileme koje ga razdiru i progone. Majstorsko pripovedanje u kome se glavni junak romana i njegova devojka Darija sreću s konačnim razrešenjem dugo potiskivanih svojih pojedinačnih drama i drama svog zajedničkog života. Između stvarnosti od koje se ne može pobeći i fantazmagorije u kojoj oživljavaju strahovi i sumnje realnog života. Između unutrašnjih strahova i sveta koji se ne može razumeti i prevazići.

04. Grozota ili…, Slobodan Tišma (roman, ČAROBNA KNJIGA, 2019, 235 str)

Ova knjiga je sablažnjiv ogled o prirodi nasilja koje živimo svi, a koje razume malo ko. Neodoljivim šarmom otpadnika i gubitnika, Slobodan Tišma (1946, Stara Pazova) dočarava lik dečaka, pa momka, s margine društva. Obezglavljenost njegovog života i njegov hod po mukama bude nam zaborav od kojeg smo pobegli tih ne tako davnih izgubljenih godina. Ova knjiga je nastala samo kao pokušaj pisanja i rezultat je nemogućnosti da se pripovedanje ovaploti u formi romana. Put nesreće glavnog junaka Stiva biće trasiran samoubistvom njegovog očuha, koji je završio u talasima Jadranskog mora, zatim kidnapovanjem i silovanjem njegove majke, za šta su odgovorne trolopovske formacije u novom balkanskom ratu, što će imati za posledicu njegov smeštaj u dom za nezbrinutu decu, gde će upoznati svog zaštitnika i svog ubicu, Ljuba Džavola. Ovaj roman je surova pripovest o jednom svetu bez Boga, ali i bez čoveka, u kom je jedini spas od patnje i bola u pisanju kao pseudoumiranju.

05. Adresa, Dragan Velikić (roman, LAGUNA, 2019, 256 str)

Na srednjoevropskoj mapi Velikićeve (1953, Beograd) književne geografije Beograd se često pojavljivao, ali je u romanu Adresa prestonica Srbije glavni tragičar ove savremene povesti. U svesti glavnog junaka Vladana Todorovića, dokumentariste u Muzeju pošte, javljaju se slike grada koji je prolazio kroz raznolike faze razaranja, od turskih vremena do danas. Šetajući ulicama i parkovima on sastavlja svoj zapis teskobe, svojevrstan dosije grada i sebe u njemu, nastojeći da prizove slike prošlosti i u njima pronađe smisao današnjeg stanja duha i opšteg propadanja. Otvoreno angažovan, kroz upečatljiv lik Vladana Todorovića, zgađenog usudom nakaradne vlasti i ropskog mentaliteta, sopstvenom zemljom koja se našla na evropskoj deponiji, Velikić u svom novom romanu, ipak, ovom glasnom razmišljanju o sudbini nacije ne dopušta da prevlada nad prepoznatljivom magijom pripovedanja, već uspeva da uhvati najtananije prelive osećanja, da ocrta karaktere u nekoliko poteza i istovremeno pruži izuzetan čitalački užitak.

06. Crnjanski – biografija jednog sećanja, Milo Lompar (studija, PRAVOSLAVNA REČ, 2018, 467 str)

Ovo izdanje predstavlja kompleksnu studiju Lompara (1957, Beograd) u kojoj se ukrštaju različiti vidovi dela života Miloša Crnjanskog, i gde je fokus istraživanja postavljen na položaj Crnjanskog u srpskoj kulturi. Delo analizira piščevu prepisku, poznatu i do sada nepoznatu, društveni kontekst njegovih javnih činova, moguće paralele sa Andrićem i Krležom, kao i prirodu njegovih političkih članaka. Takođe, ova monografija nastoji da označi dominantno duhovno i egzistencijalno jezgro ličnosti Crnjanskog i zbog toga uzima u obzir brojne činjenice piščevog života, ali ih usmerava u različite kulturne i egzistencijalne pravce.

Nagrada Meša Selimović (2019)

07. Moje, Srđan Tešin (roman, ARHIPELAG, 2019, 176 str)

Tri odustanka od poezije ispunila su uzbudljivu i nesmirujuću priču Tešinovog (1971, Mokrin) romana. Jedno je odustanak Danila Kiša od poezije iz koga je proistekla jedna od najblistavijih priča moderne srpske knjižvnosti. Drugo je odustanak piščeve majke, Milice Zrnić Tešin, od poezije za koju je dobila rane nagrade i okretanje iskustvima porodičnog života, sve do tragične smrti. Treći je odustanak samog pisca od poezije i posvećivanje pisanju proze u kojoj se ogleda drama savremenog života. Troje ljudi različitih ljudskih i književnih sudbina, u različitim trenucima i vođeni različitim motivima, doneli su odluku da odustanu od pesništva i ta je odluka presudno uticala na sve njihove buduće izbore. Tu počinje roman Moje u kome se prepliću porodične i književne istorije, društvena istorija druge Jugoslavije i savremene okolnosti, devedesete godine i izgubljeno vreme čitave jedne generacije, lične i društvene drame, biografije i imaginacija, mašta i činjenice, autofikcija i uzbudljiva priča. Potraga za iščezlim pesnicima suočava nas sa vremenom koje nije okončano i sa događajima koji i dalje učestvuju u našim životima.

08. Kozocid, Vida Ognjenović (drama, ARHIPELAG, 2019, 104 str)

Radnja Kozocida, najnovije drame Vide Ognjenović (1941, Dubočke), u podnaslovu određenog kao drama o obnovi i izgradnji, dešava se u crnogorskom planinskom selu, u posleratnoj Jugoslaviji. Zaplet gradi odluka vlasti da se pobiju sve koze, jer su one viđene kao štetočine na putu industrijalizacije zemlje, odnosno razvoja drvne industrije. Polazeći od ovih događaja, inspirisanih stvarnim događajima koji dokazuju da stvarnost zna da bude apsurdnija od fikcije, Vida Ognjenović plete višeslojnu dramu tragikomičnih značenja. Komad koji povremeno dobija izrazito apsurdne dimenzije, scenski je izražajna metafora odnosa vlasti i naroda, kao i samodovoljnosti politike koja ne vidi dalje od sopstvenih interesa.

Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst (2019)

09. Rudi, Nemanja Jovanović (roman, Partizanska knjiga, 2019, 172 str)

Novi roman Nemanje Jovanovića (1974, Čačak) potvrđuje njegov pravac kao pripovedača. Njegov (anti)junak tumara kroz sumrak velegrada, neuklopljen, napet i neispavan, vrtoglavo tražeći izlaz i kutak gde bi, ako ništa drugo, mogao da se odmori. Protagonista romana za nijansu je introvertniji, rafiniraniji, suptilniji i nepoverljiviji, ranjiviji od svog prethodnika. Ali i iskusniji. Ako je CA blues ključni bitnički roman ovdašnje književnosti, nastao direktno kopirajući izvore kojima se Oklopdžić divio, onda je Rudi njegov brat kojeg roditelji skrivaju da ga gosti ne vide. Brat koji živi u tami sobe. Brat introvert. Tekst koji, malo će zazvučati neobično, zapravo pogađa srž bitničke književnosti i poetike dublje i preciznije, ali iz potpuno suprotnog pravca.

10. Ćerka španskog borca, Dragan Stojanović (priče, DK Studentski grad, 2018, 256 str)

Novele Dragana Stojanovića (1945, Beograd) sa ubrzanjem savremenog sveta ne korespondiraju već mu oponiraju jednim laganim, suspregnutim pripovednim ritmom koji karakteriše ove razuđene, ali ipak celovite proze. Pripovedno blago različite, ali suštinski vezane za građansku klasu i Drugi svetski rat, novele Dragana Stojanovića vaskrsavaju jedan tihi i nenametljivi svet koji je iščezao. Taj svet, u vrtlogu događaja povučen u svoje unutrašnje granice koje čuvaju minimum ljudskosti u zlom vremenu, neretko je bio predstavljan kao dekadentan, eksploatatorski, „truo“ – što su sve konceptualizacije zasnovane na avangardnim ili marksističkim ideologemama. Ovde, njegova slika je prelomljena kroz melanholičnu prizmu, u nepretencioznom pripovedanju koje lične egzistencije, tzv. male narative, ukršta s jednim od najdestruktivnijih perioda istorije, čineći time od tih ljudi višestruke žrtve čija patnja još uvek nije prepoznata. N. MarinkovićAndrićeva nagrada za priču godine (2019)

TOP 10 stranih knjiga

Među stranim izdanjima koja su objavljena i prevedena u 2018. godini nalaze se vodeći (strani i regionalni) pisci današnjice.

01. LINKOLN U BARDU, Džordž Sonders, Sjedinjene Američke Države (roman iz 2017, Lincoln in the Bardo, Geopoetika)
02. NORMALNI LJUDI, Sali Runi, Velika Britanija (roman iz 2018, Normal people, Geopoetika)
03. ISTORIJA NASILJA, Eduar Luj, Francuska (roman iz 2016, Histoire de la violence, Laguna)
04. ŽIVOT SE SAMNOM MNOGO POIGRAO, David Grosman, Izrael (roman iz 2019, Life plays with me, Arhipelag)
05. DRAME, Mate Matišić, Hrvatska (drame, Službeni glasnik)
06. PROSLAVA, Damir Karakaš, Hrvatska (roman iz 2019, Selebration, Booka)

07. VELIKI PAD, Piter Hanke, Austrija (roman iz 2011, Der Große Fall, Laguna)
08. VAVILON, Jasmina Reza, Francuska (roman iz 2016, Babylone, Akademska knjiga)
09. NEUTEŠNI, Kazuo Išiguro, Švedska (roman iz 1995, The Unconsoled, Dereta)

10. SESTRA SIGMUNDA FROJDA, Goce Smilevski, Severna Makedonija (roman iz 2011, Freud’s Sister, Laguna)

01. Linkoln u bardu, Džordž Sonders, Sjedinjene Američke Države (roman iz 2017, Lincoln in the Bardo, Geopoetika, 356 str)

Džorž Sonders (1958, Amario) je uspeo da pomeri granice književnosti i da napiše najneobičniju i najoriginalniju knjigu, ni nalik nečemu što ste do sada čitali. On razvija nezaboravnu priču o porodičnoj ljubavi i gubitku na osnovu klice istorijske istine da je američki predsednik Abraham Linkoln, nakon smrti sina, obilazio njegovu grobnicu da bi držao u naručju njegovo telo. Dečak Vili Linkoln je zarobljen u prelaznoj oblasti (bardo) gde se duhovi druže i prepiru, dok se u njegovoj duši odvija velika borba. Delom istorijski roman, delom uzbudljiva fantazija, Linkoln u bardu sačinjen je od dugog niza monologa koje izgovaraju različiti glasovi, pretežno duhovi, a prošaran je izvodima iz istorijskih dokumenata, realnih i izmišljenih. Smešten u doba Građanskog rata, ovaj sentimentalan i filozofski roman o važnosti empatije, prenosi čitaocima samu esenciju tuge, a uz sve to začinjen je grotesknim humorom.  Izvorna ideja romana potiče od naslova Bardo Todol, popularno znanog kao Tibetanska knjiga mrtvih, drevnog budističkog teksta iz 8. veka koji govori o prelaznom stanju (svesti) između smrti i novog rođenja.

Bukerova nagrada (2017)

02. Život se samnom mnogo poigrao, David Grosman, Izrael (roman iz 2019, Life plays with me, Arhipelag, 240 str)Možda prvi put jedna osoba iz naših krajeva i našeg istorijskog i kulturnog iskustva postaje junak jednog velikog romana svetske književnosti. Junakinja romana je Eva Panić-Nahir, a veliki deo romana odigrava se u Beogradu, okolini Varvarina, na Golom otoku, kao i u drugim mestima bivše Jugoslavije. Život se poigrao sa Grosmanovom (1954, Jerusalim) junakinjom, ali je nije slomio. Pričajući svoj život, Grosmanova junakinja ostavlja veliko zaveštanje samom svojom nesvakidašnjom i uzbudljivom pričom u kojoj oživljavaju složena istorijska vremena i čudesne ljudske sudbine, da bi u poznu starost odlučila da zajedno sa svojom porodicom ponovo poseti neka od mesta svog života, na prvom mestu Goli otok. Eva Panić-Nahir, po kojoj je stvoren Verin lik, bila je poznata i poštovana u Jugoslaviji. O njoj su izdate monografija i biografija, a Danilo Kiš joj je posvetio televizijsku seriju prikazanu u Srbiji, u kojoj je govorila o užasima Golog otoka. To je bio prvi put da je široj javnosti otkrivena istina – do tada potiskivana i ućutkivana – o Titovim gulazima. Eva je postala simbol hrabrosti, skoro nadljudske, simbol čovekove moći da se sačuva ljudskost i u najtežim situacijama. Pre više od dvadeset godina Eva mi je prvi put ispričala svoj život. Od tada se često vraćala na to. Duboko prijateljstvo nas je spajalo, nije bilo moguće ne voleti je i ne diviti se njenoj hrabrosti i ljudskosti. Takođe, ponekad je bilo teško ne slomiti se o principijelnu krutost i hermetičnost koju je posedovala. Želela je da napišem priču o njoj i njenoj ćerki Tijani Vejdžis. 

03. Normalni ljudi, Sali Runi, Velika Britanija (roman iz 2018, Normal people, Geopoetika, 256 str)

S nestrpljenjem očekivani drugi roman autorke o čijem se debitantskom romanu iz 2017. godine mnogo govorilo. Sali Runi (1991, Kaslbar) je svojim prvim romanom Razgovori s prijateljima postala glavna tema u književnom svetu. Njen novi roman Normalni ljudi ljubavnu priču o momku koji sreće devojku… priča na drugačiji način, baveći se pitanjem mogućnosti iskrene komunikacije u komplikovanom, postironijskom svetu. Njen novi roman još je neobičniji i samosvojniji od njenog prvenca.

04. Proslava, Damir Karakaš, Hrvatska (roman iz 2019, Selebration, Booka, 116 str)

Svojim najnovijim romanom Proslava Damir Karakaš (1967, Lika) vraća se među sene i magle, tišinu i zvukove, boje i mirise zavičajnog krajolika i njegovih ljudi i vodi nas na napeto putovanje kroz vreme, prirodu i običaje, putovanje na kojem, ipak, kao da sve stoji. U širokom vremenskom luku romana, kraj jednoga rata nagovešta iskustva novih stradanja, a surovost svakodnevice u kojoj preživljavanje ne ostavlja mnogo prostora za promenu pokazuje svu kompleksnost ljudskog postojanja, zgusnutog u pesničkoj slici s kraja prostora i vremena. Nakon velikog uspeha romana Sjećanje šume, Damir Karakaš i Proslavom dokazuje da je jedan od vodećih savremenih pisaca i budući klasik hrvatske književnosti.

06. Drame, Mate Matišić, Hrvatska (drame, Službeni glasnik, 350 str)

Mate Matišić (1965, Proložac), baveći se savremenim temama, svojim oštrim perom ogoljava stvarnost često izazivajući burne reakcije javnosti. Njegovi dramski tekstovi beskompromisno i angažovano obrađuju teme s kraja 20. i početka 21. veka na prostoru Hrvatske, koja je zapravo samo uzorak za sveprisutne ljudske drame na čitavom balkanskom, ali i evropskom prostoru. Začinjene dozom crnog humora, kroz prizmu malih ljudskih sudbina, drame se bave pitanjima smrti, pripadnosti, morala, religije, pohlepe, istine, a lakoća i preciznost s kojima autor učitava filozofski diskurs u svakodnevicu svrstavaju ga u red velikih dramskih pisaca.

07. Istorija nasilja, Eduar Luj, Francuska (roman iz 2016, Histoire de la violence, Laguna, 224 str)

Sa dvadeset godina, pisca ovog autobiografskog romana opljačkao je, silovao i pokušao da ubije mladić koga je na Badnje veče pozvao u svoj stan. Nakon toga on odlazi kod sestre u Pikardiju, gde iz prikrajka sluša njenu verziju nemilog događaja, koju izlaže svom suprugu. To je jedna od mnogih scena u kojima će Eduar (1992, Amjen) slušati kako drugi – medicinsko osoblje, policija… – projektuju svoje strahove i predrasude na njegovo iskustvo nasilja. Njegovi pokušaji da povrati kontrolu nad sopstvenom prošlošću dovešće do oštroumnih uvida u to kako se nasilje reprodukuje unutar zajednice. 

08. Veliki pad, Piter Hanke, Austrija (roman iz 2011, Der Große Fall, Laguna, 216 str)

Veliki pad Hankea (1942, Grifen) obuhvata jedan dan – od jutra do kasnih večernjih sati – u životu ostarelog glumca koji iz predgrađa metropole kreće u centar da mu predsednik države uruči prestižnu nagradu. Na tom putu sreće se sa beskućnicima i imigrantima, potom dolazi do napuštene pruge, gde ga policajci nakratko zaustavljaju zbog sumnje da je terorista. Ništa nije bolje ni kada kroči u samo srce grada u kojem su ljudi otuđeni i pod pogubnim uticajem savremene tehnologije. Junakova šetnja je delom hodočašće delom krstaški pohod ispunjen dubokim promišljanjem o svetu u kojem živimo.

Nobelova nagrada za književnost (2019)

09. Vavilon, Jasmina Reza, Francuska (roman iz 2016, Babylone, Akademska knjiga, 168 str)

U romanu Vavilon Jasmina Reza (1959, Pariz) opisuje život francuske srednje klase – bračni partneri ne komuniciraju između sebe, ljude povezuje samoća, prolaze uskim putem pomoćnog stepeništa višespratnice u jednom pariskom predgrađu. Likovi ovog romana imaju iluziju da je sve pod kontrolom – a zapravo se nalaze u izgnanstvu. Glavna junakinja romana, Elizabet Žoz, posmatra život kao što ga je kroz objektiv svog foto-aparata video Robert Frank, čijim se fotografijama iz znamenite knjige The Americans ona divi. Elizabetin život je savršen. Ima dobrog muža, dobrog sina, dobar posao, ali priželjkuje neočekivano, avanturu, barem da joj srce zadrhti. Elizabet ne želi da bude samo posmatrač života, hoće da bude učesnik. Na proslavu svog šezdeset drugog rođendana, koji je nazvala „praznik proleća“, pozvala je najbliže prijatelje. Lepo su se provodili do kasno u noć. A onda se dogodilo ubistvo.

09. Neutešni, Kazuo Išiguro, Švedska (roman iz 1995, The Unconsoled, Dereta, 683 str)

Rajder je proslavljeni muzičar koji dolazi u neimenovani centralnoevropski grad kako bi održao najvažniji koncert u svom životu, a da se više ne seća kada je tačno na njega pristao i kakve ga obaveze očekuju. Iako je „najveći živi pijanista” ranije već posetio ovaj grad, ni toga ne može da se seti, ali zato svi drugi, izgleda, to vrlo dobro pamte. Zbunjeni Rajder tako biva uvučen u niz misterioznih događaja van njegove kontrole, koji mu postepeno otkrivaju fragmente mozaika uspomena na zaboravljena prijateljstva i rivalstva, stare ljubavi i rane. U romanu Neutešni nobelovac Kazuo Išiguro nas vodi kroz snoliki lavirint gotovo kafkijanski opskurne psihološke priče. Centralna tema njegovog celokupnog dela – nepouzdanost ljudskog sećanja – ovde je dovedena do svojih krajnjih konsekvenci. Zajedno sa glavnim junakom, čitaoci traže izlaz iz tog lavirinta, pritom uživajući u besprekornom stilu autora, koji se još jednom pokazuje kao veliki majstor s nepogrešivim sluhom za muziku i ritam književnog pripovedanja.

10. Sestra Sigmunda Frojda, Goce Smilevski, Severna Makedonija (roman iz 2011, Freud’s Sister, Laguna, 272 str)

Da li je Sigmund Frojd odgovoran za smrt svojih sestara u koncentracionom logoru? Nakon dolaska nacista u Beč, Sigmundu je odobrena izlazna viza, a on je rešio da povede sa sobom suprugu, decu s porodicama, sestru svoje žene, kućne pomoćnice, ličnog lekara s porodicom i psa. Ostavio je četiri sestre, koje će biti odvedene u logor i tamo umreti. Preplićući sudbine glavne junakinje Adolfine i njenog brata Sigmunda, pokazujući njihovu bliskost u detinjstvu, njeno druženje sa sestrom Gustava Klimta u bečkoj psihijatrijskoj bolnici, njene snove i njihova razmišljanja, Smilevski donosi složenu, poetsku fugu o našoj civilizaciji.

Nagrada Evropske unije za književnost i Nagradu za mediteransku kulturu

Izvori:
slglasnik.com
booka.in
arhipelag.rs