Većina ovih prelepih građevina, čak četrnaest, sazidana je pre skoro dva veka preko plitkog potoka Mesić, koji u dužini od četiri kilometra prolazi kroz gradske ulice i bašte. Iako su stari, i dalje izgledaju skoro isto. Neki su zbog saobraćaja morali biti rekonstruisani, ali većina je ostala ista i predstavlja pravo oličenje nekadašnjeg vremena.
O izgradnji vršačkih mostova malo se zna, jer ne postoji mnogo pisanih tragova o tim neimarskim radovima. Jedino do čega su lokalni istoričari došli su zabeleške u kojima se kaže da je 1852. godine izgrađeno sedam mostova odjednom. To su, pretpostavlja se, oni u Ulici Patrijarha Rajačića, jer ih u tom paorskom kraju grada ima upravo toliko. A na još jednom stilski vrednom mostu u Zmaj Jovinoj ulici na kovanoj ogradi stoji tabla, koja svedoči da je on podignut 1882. godine.
Most u Zmaj Jovinoj traje od 1882. godine/Foto: J. Danilović/Politika
Nesumnjivo najlepši od svih je OVAJ most:
Od svih mostova, izdvaja se most kod Male crkve, koji je podignut krajem 19. veka i obiluje elementima secesije. On je najlepši, ali i najfrekventniji vršački most, koji moraju da pređu svi koji u taj grad dolaze iz pravca Beograda. Njegova specifičnost je i u tome što se nalazi u ulici koja ima dva imena – do mosta se zove Ulica Drugi oktobar, a od mosta Dvorska.
Mostovi građeni za fijakere/Foto: J. Danilović/Politika
Oni, međutim, nisu bili predviđeni da preko njih prelaze autobusi, kamioni i teške poljoprivredne mašine, jer u vreme kada su građeni ta vozila nisu ni postojala. Zato su poslednjih decenija Vrščani morali da ih ojačaju i asfaltiraju, a neke, poput onih u Ulici Bore Kostića i kod Poljoprivredne škole, zamene novim mostovima.
Zbog nedovoljne širine u pojedinim delovima grada preko mosta ne mogu da prođu dva automobila istovremeno, dok u paorskom kraju, iz istog razloga, vlasnici teških mašina moraju zaobilaznim putem da idu do kuća. Mostovi, inače, nisu duži od 15 metara.
Iako su stari, mostovi i dalje izgledaju skoro isto. Neki su zbog saobraćaja morali biti rekonstruisani, ali većina je ostala ista i predstavlja pravo oličenje nekadašnjeg vremena. Svaki most lep je na svoj način i nosi neku svoju priču.
Izvor: Južni Banat