VARIJACIJE
Ja nisam boem
ako umirem u našim ulicama
ako su mi ruke divlje
ako ti pijan grlim osmehe
i kradem misli
ove večeri jesen me progoni
psi zalutali u naša ćutanja
neostvarene dodire
kraj vojne kuglane
starog oraha u tvom dvorištu
na svečanim ručkovima kod tvojih rođaka
progoni me to izgubljeno vreme za ljubav
uselila se tuga u večernje sate
što se kotrljaju pustim ulicama
ne umem više ime da ti izgovorim
da me ne zaboli ta praznina
ispunjena tvojim likom
vitkim nogama
i kretnjama ptice
ne umem večeras da samujem
za usamljenost je potrebno dvoje
nešto malo dobre volje
ploča što pucketa na starom gramofonu
vreme plakanja čarls reja ili prisli
prašnjavi sendviči u pola dva
i koka kola za dve čaše
uselila se tuga u večernje sate
pa mi se čini
sve hoće da mi te ukrade
ova jesen
njeni plodovi žuti
da im kraljica budeš
ili ljubavnica
da ih štitiš od venjenja
ti kurvo vitonoga
ljubavi moja
pale se svetla
u ulici prištinskoj
u ovom delu sveta
noćas će padati
kiše i zvezde
i biće mestimično tužno
živote ništarijo
koga da volim posle Ane
napiću te noćas kao podlo štene
i baciti u arenu
neka te rastrgnu divlje zveri
i vetrovi
koga je briga za takve huligane
u bifeu sušica
otimaju se pijanci
oko prazne flaše
a napolju kiše liju
kiše oktobarske
niz prištinsku
kolubarsku
staru čelopečku
kao da su se sve mutne vode
ovoga sveta
slile iz neke đavolje materine
nad ovaj ubogi grad
čuješ li Ana
vetrovi povijaju stare kestenove
slutim smak sveta
potop
jer sudaraju se planete iznad žeželja
i modri zidovi noći
ruše se nad gradom
reži jesen
pritešnjena
uskim ulicama kragujevačkim
reži kao pseto
ko smo ti i ja u ovoj noći
moja soba
prkosno crna u toj mutnoj vodi
i ti pod prozorima
pitaš se
gde li je sada
učiniće nešto sa sobom bože
svetla su pogašena
i sve je pusto
čemu taj strah
i te laži
ljubav nije ptica da odleti
ti si sada tuđa žena
i neko te čeka
ljubav je ili crna ili bela
krvavi nož ili neverna žena
kada se jedanputa ode
prestaju da postoje
sve one male obične stvari
koje smo izmislili kao svedoke
prvog poljupca i prve šetnje
kraj neke
sada tako daleke i nestvarne obale mora
koje je iščezlo sa svih meridijana
voleo sam te
jedne jeseni kragujevačke
u bledoj svetlosti lažnih metroa
i vozova što su tutnjali oko nas
puni neke nedokučive sete i simbola
večeras se rugaju senke licu koje bledi
neka vetrovi ne gase sveću iznad moga čela
večeras drhte izgubljene kiše
i nemir lišće kvasi
i ove noći vozovi prolaze
stotine praznih vozove
juri kroz neke slepe tunele
koji ne vode nikuda
znam šta ću
ustaću i zatvoriti prozor
jer već je hladno
poslednju cigaretu sam odavno ugasio
ako si tu
idi kući Ana
prsti mi drhte
a ti to znaš da razumeš
laku noć Ana
laku noć
ljubavi
