Vizije glatke obrise
tvog lika donose,
daljine izvajale mostove želja,
okretnicama stvaraju prolaze,
donose vidike
visokog napona čežnje
ustreptale koja ne želi
više da čeka,
u kablu visokog napona strasti
odraz tvog lika govori
o poljima uznemirenih želja,
gore daljine,
izostavljaju izgubljeni strah
u koji gledamo,
kao dete, osmeh osmeh poziva
daljine da krate put
spajanjem plamenog ognja
od moje do tvoje duše.
Fokus mira donese spoznaju
gde smo, šta nas drži,
šta nam znači, ko nam znači.
Parkiraš misli, a one kruže
tražeći svoju metu, u uskladištenom
magacinu prioriteta pranalaziš svoje
životne vrednosti, velike i beznačajne,
odvajaš, dragima se priklanjaš,
nerede duše uređuješ,
selidbom bez objašnjenja
u kuhinji koja kuva prioritete,
tu je tvoja životna sreća
kad čuješ sebe i osetiš
šta i ko ti fali ne zavaravaju te
odjeci svetlosti davne,
prilaziš istini u znacima prepoznatljivosti
u osećanjima koja ti postaju centar sveta
čvrstog, svetog iz koga lagano klizi ljubav
progovorena u poštovanju tvoje ličnosti
zbog onog što si, a ne okrznuta lažna večnost
koja izgleda sveto, a tama je obukla,
tebi treba snaga koja se događa
u viziji koja izaziva glad čulima
prvim znacima ljubavi u koju stane
svaka tvoja želja i misao.
