Dobuje kiša obesna
u ritmu trenutka
zanosi misli napregnute,
otrgnute, pobegle,
ugnezdile se u daljine,
grmljavinu proizvele
na putu do hrama tvoje duše…
u traganju za mislima tvojim
sevaju tople varnice,
neprekidno pulsiraju,
hodaju goneći zadržano vreme,
vlaže korake zaostale u čekanju
ljubavi da prekine misli,
toplinom svojom ugreju
zaostale čestice , pokrenu
vene i krv uzburkaju…
u svakoj kapljici kiše
očišćenje stopljenih osećaja
pokrenuće daljine,
kad kroz krv ti prođe
moja krv osetićeš
pulsiranje ljubavi…
dobuje kiša, dobuje i tvoje bilo,
osećaš, snažno ti tuče srce,
u njemu moja ljubav dobuje kišom ljubavi ,
naizmenično te uzima i daje…
kiša ljubavi spire zaosatle ugrize
prolaznosti životnih,
postajem ti misao koja te pokreće,
pulsiram ti venama, teče bujica reke
ljubavi kroz tvoje vene…
dobuju osećanja uporna,
razotkrivaju misli, od tebe do mene…
uživaš da ti gledam želju u očima,
i igram se njome spretno,
da ti gladne usne trošim usnama mojim…
oči ti vlažne, drhte ti ruke,
dok me grliš i stapamo se
u komešanju kiše ljubavi u nama.