Miriše vreme
na prvo jutarnje buđenje uz tebe,
misao prati smešak želja,
igra maglovito ostvarenje,
sigurnim glasom svetlosti noći
u kojoj ćeš me voleti.
Osećaš me dahom daljina,
tragove mojih želja slediš,,
puštaš se mašti na volju,,
osmišljavaš trenutke
u kojima postajem deo tebe,
daljina više nije prepreka.
Ima nas u podeljenoj ljubavi
u noći u kojoj će se nežnosti
topiti pod dodirima tela u zatvorenom krugu
ukrštenih nagona smestićemo živote
daleko od prepoznatljivih strepnji
koje me plaše i ponosa koji mi staje na put.
Nećemo dozvoliti
da senke drugog života
staju iza trenutka
koji je grč osmišljene igre
predatog zanosa, nema prepreka,
daljine postaju jako bliske.
Ti i ja ,sve smo bliži
jedno drugome, u danima
kojima se prikrada čekanje,
u satima koji se smenjuju
i posipaju tragove susretom
koji kaže da se ispisuje novo poglavlje.
U ušuškanim željama stvarnog zagrljaja
dodirnućemo tragove trenutka
u kome postajem svetica, carica,
grešnica koja prašta sve sebi
jednim pogledom na oči
u kojima ostaje moja duša.