Stefan Simić: ***

Malo je falilo da se tada desi nešto među nama
Pošto smo se u mnogo čemu našli

Nije se desilo ništa
Izabrala je tada njega

Kada smo se videli drugi put bila je u još dužoj vezi, sa još većom budalom
Koji je maltretirao, pretio, uništavao život
Da ni u najcrnjim košmarima nije verovala da neko može da bude takav

I tada je malo falilo da se nešto desi među nama
Nije
Ostala je sa njim, u strahu, da joj nešto ne uradi

A upropastio joj je godine života, kao niko, nikad

Kada smo se videli treći put, nakon godina neviđanja
I bili na ivici da započnemo nešto, nakon prelepog susreta
Iste noći je upoznala novog momka
Na koga je isto tako otkinula
I na koga se sada isto tako, identično, žali

Još je saznala da je sve vreme bio u paralelnoj vezi
I pre nego što je nju upoznao
I da je pravio budalom

Da ne zna da se obuče, da ne zna ovo, da ne zna ono
Sve vreme lečeći komplekse na njoj
Stvarajući joj nove frustracije

A sve sam to znao još tada
Kada sam ih video prvi put zajedno

I sa prvim, koji je bio lud
I sa drugim, koji je bio za glavu manji od nje
I sa trećim, koji je patološki lažov

Na kraju sam se pitao ko je najveća budala
Da li ona što privlači i pušta takve u svoj život
Zato što nije dovoljno jaka ličnost
Koji obećavaju sve a ona im veruje
Da se na kraju desi sve suprotno

Ili ja, koji joj sve to praštam
I nekako verujem da možemo zajedno
Da smo dosta slični
Negujući krajnje nevin odnos od početka

Uvek je birala njih
A ne mene

I hvalila me, govorila mi najlepše reči

I uvek mi se na kraju izvinjavala
Molila da joj oprostim
Svesna da sam ostajao uz nju
Kada bi je svi oni povredili i otišli

Ostavljajući je još nesrećniju
Nego što je ikada bila

Sada je sama

I kaže da je posle njih
Samoća nalik slobodi

A mene će, siguran sam
Još koji put napraviti budalom
To joj je u opisu radnog mesta
Zato što sam joj uvek
Nakon svega
Verovao

Za razliku od drugih
Koji su je nemilosrdn gazili i odlazili

Ja nisam

I neću