spot_img

Mišo Koprivica: Zagrljaj u prazno

~*~

I posegnem da te zagrlim,

ali ruke, specijalno izdužene

na po četiri metra, jedva dosegnu

na po dva pedlja ispred sebe,

jer nešto ih u stranu krivi,

izvija u lukove o koje se nakače

svakojaka stvorenja,

razna pitanja i smetnje!

A i to što dosegnu

– grlim tebe od peska,

od latica i vlakana,

plavetnu maglu izvijenu

u tvoje obličje!

Grlim pramenove

zaslađenih snova

i slapova nesanice…

Grlim te, sazdanu

od raskomadanih kristala,

od izgrickanih noktiju

i počupanih vlasi!

…Od uzaludnih koraka,

od saplitanja o konopce i korenje! 

Foto: it.123rf.com

I tako, odnekle, safirne oči mi

nežno trepnu i nestanu…

Raspršiš se ispred mene

nestabilnog,

krhkog a tvrdoglavog,

raspršiš se, TI što ostaješ

postojana, tamo negde,

u tihom ponosu svog truda,

u neupadljivom hodu vrline,

a u meni razdražujućoj smirenosti!

…Dok ja, mršteći se na već poznati

široki most poverenja,

izmeđ hiljada strujanja okolo

trzam i izvijam vratom i čulima,

e da bih uvrebao neku

crvenu nit tvoje nežnosti!

Mišo Koprivica
Mišo Koprivica
Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.