Na današnji dan 1989. godine preminuo je jedan od najvećih srpskih vajara, Nebojša Mitrić. On je ovekovečio mnoge znamenite ličnosti, a poslednje delo mu je krst na Hramu Svetog Save na Vračaru.
Iza pozlaćenog krsta na centralnoj kupoli Hrama Svetog Save na Vračaru, postavljenog u avgustu 1989. godine, ostala je tragična priča o jednom od najboljih vajara svoje generacije Nebojši Mitriću. Mitrić je samo dvadesetak dana nakon postavljanja krsta oduzeo sebi život, a u njegovoj biografiji, pored brojnih vrhunskih vajarskih dela, upisana je i neobična priča o tome da je kao dete preživeo Holokaust.
– Kada su nacisti vodili Jevreje u logor Sajmište, Nebojšina majka uspela je da ga sakrije ispod tezge obućarske radnje u Brankovoj ulici i tako mu spasla život. Porodica mu je kasnije ubijena, a njemu je prezime promenjeno u Mitrić, po vlasniku obućarske radnje koji ga je usvojio – počinje priču Miodrag Rogan, o svom kolegi vajaru, koji je izvršio samoubistvo samo nekoliko nedelja posle postavljanja njegove kreacije, impoznatnog krsta na centralnu kupolu Hrama Svetog Save.
Domišljatost jedne majke u mračnim vremenima svetske istorije, u Drugom svetskom ratu, uspela je da spasi Nebojšu koji je tada imao 12 godina i jevrejsko ime.
– U tom haosu, kada su ih vodili u logor, majka je uspela nekako da ga ubaci u obućarsku radnju “Mitrić” gde je on ostao sakriven i tako se spasao. Majka, otac, ali i cela familija su stradali u Sajmištu. Obućar Mitrić ga je prihvatio kao svog sina, dao mu svoje prezime, tako da je Nebojša odrastao među Srbima. Kako je rastao, postepeno je zaboravio pakao kroz koji je prošao sa svojom porodicom i postao jedan od najcenjenijih vajara – priča čuveni vajar Miodrag Rogan.
Mitrić je nakon osnovne i srednje škole diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti, a Rogan ga je upoznao preko svog profesora Miroljuba Stamenkovića kojem je on bio mentor. Tada je saznao potresne detalje iz Mitrićevog detinjstva. Međutim, iako je stasao u nadasve dobrog čoveka, ali i jednog od najcenjenijih vajara u Srbiji, Nebojša Mitrić je tragično završio.
Naime, on je izvršio samoubistvo u avgustu 1989. godine, samo dvadesetak dana nakon što je postavljen impozantan krst na centralnoj kupoli Hrama Svetog Save. Iako su brojni umetnici iz celog sveta hvalili njegovo remek-delo, sa druge strane usledile su kritike dela tadašnje javnosti.
– Pucao je u sebe pištoljem u Palmotićevoj ulici. Nakon toga, njegova supruga prodala je kuću i vratila se u Sloveniju – priseća se Rogan.
“Bio je nesvakidašnji talenat”
O neprikosnovenom talentu akademskog vajara govore njegova dela, od krsta na Hramu do biste despota Stefana Lazarevića na Kalemegdanu. Zaslužan je za figure mnogih srpskih istorijskih ličnosti, kao i ličnosti iz sveta kulture, dok se u Palati federacije nalaze dve sobe prepune njegovih dela.
– Bio je nesvakidašnji talenat i mnogo je uticao na srpsku primenjenu skulpturu. Zahvljajući njemu je na Fakultetu primenjenih umetnosti uveden predmet “plaketa i sitna plastika”. On je legenda o kojoj se, nažalost, malo zna. Mitrić je za svoj rad dobio je više nagrada i priznanja poput nagrade za skultpturu Oktobarskog salona u Beogradu i drugih. Autor je i mnogih medalja, a njegov poslednji stavaralački poduhvat je bio krst za kupolu na vračarskom Hramu Svetog Save.
Izvor: Espreso
