Ovaj sam dan reka bez vode,
luk bez strele, dan u mraku,
tišina, samo blagi uzdah, i disanje,
u mreži upletena tvog postojanja,
iz koje ne nalazim izlaz,
mornarski čvor, napravio si oko mene,
da izlaza nema,već sve dublje ponirem,
u tvoje čari narušavajući svoj mir i principe.
Želim da izađem iz tvog prostora,
iz ovog dana, da očistim i odbacim,
sve što me za tebe veže.
Posmatram ptice, u svojoj slobodi života,
precizno leti ponosno jato, da, to mi fali,
SLOBODA, vazduha, disanja, prostora…
Oblak tvoj me zatvorio,
ostavio si mi golu pustinju,
da pored vode budem žedna,
izgubila sam osećaj, i smisao,
za najobičnije stvari, sem za tebe,
jer si me isključio od ljudi.
Prestala sam da osećam
boje, mirise, ti si u njima,
odomaćio si se u meni,
oduzevši mi sve,
samo si sebe ostavio,
da budeš u mislima,
u mom dahu i vazduhu
koji dišem, u zenici oka,
da gledam u tebe,
i da si oko mene,
da te osećam u sebi…
Postao si moj talisman!