Kao što je i inače slučaj sa poslovicama njihovo poreklo je gotovo nemoguće utvrditi. Prenose se sa kolena na koleno, lako se prihvataju i nalaze primenu, ali se kao po pravilu usput zaboravi kako i kada su nastale.
Poslovica koja ima istu poentu, postoji u grčkom narodu od pamtiveka. Njihova verzija glasi: „Skupa li je kajgana Svetog Đorđa!“ Prema ovoj legendi, Svetom Đorđu je jednom neki dečak napravio kajganu i odneo mu je u crkvu. Tu se zadesiše neki trgovci koji joj nisu mogli odoleti, te je pojedoše iako im nije bila namenjena. Za kaznu, Sveti Đorđe ih nije pustio iz crkve dok svaki trgovac nije položio po zlatnik. Trgovci, zaključiše da više nikada neće ručavati kod Svetog Đorđa jer je cena bila previsoka!
Kajgana se spominje i u staroj narodnoj priči o iskušenju Svetog Petra. Kada je Hrist iskušavao vernike, putovao je po svetu sa Svetim Petrom. Nekom prilikom ostadoše da prenoće kod siromašne udovice koja je imala puno neuhranjene dece. Ona ih ponudi kajganom, ali Hrist odbi i upozori Petra da i on odbije obrok. Sveti Petar se oglušio o ovaj savet posle čega je usledila kazna. Hrist mu je naložio da mora da prosi po selu sve dok ne sakupi dovoljno da udovičina deca uspeju da ojačaju. Kada je Petar sakupio dovoljno, Hrist je došao da mu oprosti. Na to Sveti Petar izgovori: “Sve je dobro, milom tebi hvala, al kajgana skupo me je stala!”
Slična verzija priče vezana je za seljaka kod koga su prenoćili Sveti Petar i Hrist. Budući da nisu bili ponuđeni večerom, Sveti Petar u toku noći ukrade par jaja i najede se kajgane. Kada je seljak naslutio krađu, naplatio je Svetom Petru motikom po leđima. U želji da se spasi, Petar predloži Isusu da zamene mesta. U međuvremenu seljak zaključi da su verovatno oba posetioca učestvovala u krađi, pa se vrati još jednom da i drugome udeli porciju. Sveti Petar tako još jednom isplati kajganu. I ponovo, po ogromnoj ceni…
Tekst: Katarina Hadži-Minić