Đorđe Mihailović, danas 91-godišnji starac u srpskoj vojnoj uniformi sa šajkačom na glavi, već preko pedeset godina čuva groblje srpskih ratnika u Solunu i svakodnevno podseća posetioce na zaboravljena svedočanstva o herojstvu i žrtvi spajajući ideološki podeljene Srbe.
Đorđe Mihailović (Solun,1. maj 1928) je čuvar srpskog vojničkog groblja „Zejtinlik“ u Solunu. Više od pola veka Đorđe Mihailović dočekuje i ispraća potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu. Pokazuje im gde su pohranjene kosti njihovih predaka i čuva humke svih osam hiljada srpskih stradalnika.
S obzirom na to da ga zdravlje više ne služi tako dobro i da nema muških potomaka, deda Đorđe dobio je zamenu 2014. godine, Predraga Nedeljkovića. I dalje, stari čuvar Đorđe skoro svakodnevno obilazi groblje, pomogne i počisti koliko je u mogućnosti.
Međutim, Đorđe nije jedini u svojoj porodici koji je čuvar groblja. Evo čime su mu se bavili otac i deda i zašto je on danas poslednji srpski čuvar
Prvi čuvar groblja bio je Đorđev deda, solunski dobrovoljac Savo Mihailović, Srbin iz Grblja kod Boke kotorske. Savo je sakupio svoje mrtve drugove i saborce, a potom ih je čuvao do svoje smrti 1928. godine. Posle smrti i sam se pridružio svojim saborcima, sahranjen je na Zejtinliku. Njega je nasledio Đorđev otac, Đuro Mihailović, koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke. Kad je Đuro umro 1961. godine bio je sahranjen uz oca na Zejtinliku, a dužnost čuvara groblja pripala je Đorđu, poslednjem muškom potomku iz loze Mihailovića.
Odlikovan je jula 2014. godine ordenom srpske zastave drugog stepena.
O Đorđu Mihailoviću 2013. godine snimljen je dokumentarni film „Poslednji čuvar”.
Izvor: opanak.net