Zvuk violine
jedrenjak i more
ti i ja bosi na palubi
u sanjivom zagrljaju
nasukani
daleko od ljudi
pred samo cvetanje
pustinje Atakame
gde praviš papirne brodove
dok ja sanjam drvene jarbole
i tvoje ruke na kormilu.
Jedro nosi
miris arganovog ulja,
dok tvoji prsti mirišu na Pustinjski cvet.
Pijemo čaj od mente,
u vrtu Menara.
Živimo najlepše zalaske Sunca.
Palme i snežni vrhovi
kolač od cimeta,
i neke uske ulice koje liče na nas
brodove,
za koje nema mesta u luci.
Ti si vesnik daljina,
Snažnih oluja, brodoloma.
Svežeš reči u harar
i pustiš da ih nose neki teški brodovi.
Bez sidra.
Oni koji putuju
tamo gde ih niko ne čeka.
Jutro je,
slušam talase
odevena u boje leta
i tražim brod,
koji niko ne čeka.
