spot_img

Stefan Simić: ***

Da bi je razumeo moraš prvo da upoznaš njene strahove
Redom, jedan po jedan
I da ih prihvatiš, bez osude i pokušaja da je menjaš

Iako na prvi pogled deluje čudno, zaključano u sebe
To je samo zid od ljudi
Koji zna da odbije ali mene je privukao

Zanimalo me je šta se krije unutra
A znao sam da se krije mnogo

Prvo što vidiš je jedno preplašeno zbunjeno biće
Doduše jako lepo, prelepo
Koje pre nego što nešto kaže ili uradi
Kao da sve preispita, i dugo mora da prođe da bi se otvorilo
Da bi potpuno opušteno ušla u razgovor

Kada je upoznaš malo bolje, ti shvatiš koliko je osetljiva i duboka
Kao da sve oseća oko sebe
Svaki detalj, promenu
Sve upija

Čini se da je rezervisana, isključena, van tokova
Nije to, ona samo živi u sebi
Da je njen intenzitet doživljaja malo sa čim uporediv

Priča pogledom, rukama, osmehom
A u njenim velikim očima, prečesto tužnim, setnim, na ivici plača
Staje čitav svet

Senzibilitet kakav se retko sreće
I lepota
Ali ne ona prenaglašena, nametljiva, da sve šljašti
Nego suptilna, ženska, prefinjena, kao i njeno biće

Često se zagledam u njen lik
Gotovo da mogu da razgovaram sa njenim fotografijama
Toliko mi govori njeno ćutanje
Nemiri

Kao da nešto vrišti iz nje
Iako na prvi pogled sve deluje skladno

Osećam da bi tako nekada da poludi
Da razbije sve oko sebe
Poleti i odlet ko zna gde
Živi nešto drugo i oslobodi se svega

Ali sve je to ona
I treba je prihvatiti takvu
Voleti takvu
Razumeti takvu

I kada je sigurna u sebe, i nesigurna
I jaka, i slaba
Sva je to ona

Sve ostalo bilo bi narušavanje njenog mira
A ako nešto ne voli
Ne voli kada su ljudi grubi, navalentni

Tako lako može da ih oseti
I zato prečesto ima potrebu da se sklanja

To je ona
I još mnogo šta je ona
Sve one boje i linije
Glasovi i melodije
Slike, pesme, reči i još mnogo šta

Prava mala pokretna umetnost
Koja živi u njoj
I skrene pažnju na sebe gde god da se pojavi

Ona je kao film koji još nije snimljen
Kao pesma koja još nije napisana
Slika koja još nije naslikana

Ali je stvarna, realna, postoji
Iako na trenutke deluje kao da je sve izmišljeno oko nje
I u vezi nje

Ona je delo

Umetničko delo

I sve što kaže ili uradi
Svaki detalj podseća na to
Ona je umetnost

Osetljivost kakva se retko sreće
A i lepota
Koja upija sve oko sebe
Ne prestajući da liči na sebe

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.