Zašto bi se divio, kada mogu tebi da se dive?
Zašto bi stajao, kada i ti možeš trčati?
Ne posmatrati, već učestvovati.
Ne ostati u mraku zarobljen u mislima prošlosti.
Ne pitati se šta je moglo biti i zašto nije bilo.
Ići ka svetlosti. Boriti se. Opstati.
Zašto bi prepreke bile znak odustajanja?
Najlakše je odustati. Povući se. Stati. Naći opravdanje. Sačekati. A zašto bi čekao, kada možeš početi? Fokusirati se. Istrajati. Uspeti. Poleteti ka cilju. Odlučno. Neuhvatljivo.
Prelomiti. Prebroditi. Pobediti.
Zašto bi bio tuđi na svome?
Zašto bi bio neko ko nisi?
Život je tvoj. I ti si u njemu. Baš takav kakav jesi. Svoj.
Mnogo je prepreka na putu pobednika.
Mnogo lažnih osmeha, zagrljaja, lažnog radovanja.
Mnogo je padanja, samoće, nerazumevanja, nadanja.
Al’ izdigni se. S osmehom koračaj, hrabro.
I ne plaši se da uspeš. Veruj da je samoća tvoj najbolji drug.
I nek’ te ne razumeju. Trči napred. Ne okreći se.
Zašto bi mislio šta neko misli?
Zašto bi se pitao šta se neko pita?
Zašto bi uopšte previše mislio?
Lepota je biti jednostavan.Hrabro ustati, i ponosno koračati. Trčati. Od želje ka cilju. I ne skretati. Ne gubiti korak pobednika. Zaboraviti na izgubljene mečeve, polomljena nadanja i propuštene šanse. Uzdići se iznad svega. Uzdići se i trajati.
Trenuci stvaraju dane,a dani sećanja.
Zato ih oboj. Uspesima, osmesima. I pobedama.
Sećaj se dana kada si odlučio biti najbolja verzija sebe.
Živi. Raduj se. Ne odustaj. I veruj.
Jer zašto bi tonuo, kada znaš plivati?
Zašto bi se gasio, kada možeš sijati.
Odlučiti. Igrati se. Pobediti. Biti najbolji. Biti pobednik.
