spot_img

Tako je govorila Borka Pavićević – In memoriam

Juče je u 72. godini života preminula Borka Pavićević. Bila je kolumnista, dramaturg i kulturni aktivista. Takođe, ona je bila osnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju, preko kojeg je organizovala preko 5000 događaja, izložbi, protesta i predavanja.

Povodom njene smrti odlučili smo da izdvojimo neke od njenih mnogobrojnih citata.

„Treba puno voleti i biti prijatelj da bi se stvarala pozorišta.“

 

„…čovek koji čita ili računa, ne pripada polu nego vrsti, a ja želim da znam da sam u određenom vremenu bila svesna svega onoga što se događalo oko mene.“

 

O Srbima, Hrvatima i Muslimanima i ratnom novcu:

„Dok smo devedesetih slušali priče o Srbima, Hrvatima, Muslimanima, Svetom Savi, Crkvi, Kosovu, ovom i onom, a imali smo [ratnu] tranziciju eksproprijacije socijalističke imovine. A onda se [posle dvehiljadite] bez zaključenja rata, bez podvlačenja crte, ušlo u tranziciju. U privatizaciju su ušli ljudi koji su imali ratni novac. Tačnije, što nisi pobio, tad si kupio“

O Srbiji i Kosovu:

Na pitanje Siniše Kovačevića „da li je Priština u Srbiji“, 2008. u emisiji „Utisak nedelje“ odgovara – „To je virtualno pitanje“

O srbomrscima:

„Od ljudi sa spiska može da se napravi odlična vlada.“ – Borka Pavićević 2014. o spisku „30 najvećih srbomrzaca i izdajnika među javnim ličnostima“ koji je sastavio SNP „Naši“

O Hristu, ženama i homoseksualcima:

 „Oni koji u izložbi Ecce homo vide problem zapravo jesu fariseji koji su prodali Hrista.“ – 2012. o izložbi slika Elizabet Olson Valin, na kojima je Isus Hristos predstavljen u ženskoj odeći, u društvu transseksualca, homoseksualaca, a koju je obezbeđivalo 2.000 policajaca.

O Prištini i Ustavu:

 „Kad sam srela Dinkića na nekom prijemu, i on je pitao zašto se nekim od nas ne dopada Ustav, ja sam rekla – idite deset dana u Prištinu, i nemojte da idete vau-vau Gračanica i sve one posebne posete, budite, posmatrajte oko sebe i onda napišite taj Ustav.“

O Srebrenici i zločinima:

 „Mi treba da se sećamo i govorimo o Srebrenici, jer je zločin usađen u društva. I ako se o tome ne govori, ljudi nastavljaju da čine zločine na razne načine. Kada nemate svest o učinjenom zločinu, onda se u društvu razvija nasilje i to je kazna za neshvaćeni zločin.“

 

Srđan Đurić
Srđan Đurić
Dolazi iz Slepčevića, sela u blizini Šapca. Studira u Novom Sadu, na odseku za Srpski jezik i književnost. Takođe, pisac je. Njegova prva zbirka pesama naziva se „Pesme moje" i objavljena u maju, 2017. godine, u pripremi je i njegova druga zbirka pesama. Dobitnik je mnogobrojnih plaketa i nagrada za književnost.