Juče je u 72. godini života preminula Borka Pavićević. Bila je kolumnista, dramaturg i kulturni aktivista. Takođe, ona je bila osnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju, preko kojeg je organizovala preko 5000 događaja, izložbi, protesta i predavanja.
Povodom njene smrti odlučili smo da izdvojimo neke od njenih mnogobrojnih citata.
„Treba puno voleti i biti prijatelj da bi se stvarala pozorišta.“
„…čovek koji čita ili računa, ne pripada polu nego vrsti, a ja želim da znam da sam u određenom vremenu bila svesna svega onoga što se događalo oko mene.“
O Srbima, Hrvatima i Muslimanima i ratnom novcu:
„Dok smo devedesetih slušali priče o Srbima, Hrvatima, Muslimanima, Svetom Savi, Crkvi, Kosovu, ovom i onom, a imali smo [ratnu] tranziciju eksproprijacije socijalističke imovine. A onda se [posle dvehiljadite] bez zaključenja rata, bez podvlačenja crte, ušlo u tranziciju. U privatizaciju su ušli ljudi koji su imali ratni novac. Tačnije, što nisi pobio, tad si kupio“
O Srbiji i Kosovu:
Na pitanje Siniše Kovačevića „da li je Priština u Srbiji“, 2008. u emisiji „Utisak nedelje“ odgovara – „To je virtualno pitanje“
O srbomrscima:
„Od ljudi sa spiska može da se napravi odlična vlada.“ – Borka Pavićević 2014. o spisku „30 najvećih srbomrzaca i izdajnika među javnim ličnostima“ koji je sastavio SNP „Naši“
O Hristu, ženama i homoseksualcima:
„Oni koji u izložbi Ecce homo vide problem zapravo jesu fariseji koji su prodali Hrista.“ – 2012. o izložbi slika Elizabet Olson Valin, na kojima je Isus Hristos predstavljen u ženskoj odeći, u društvu transseksualca, homoseksualaca, a koju je obezbeđivalo 2.000 policajaca.
O Prištini i Ustavu:
„Kad sam srela Dinkića na nekom prijemu, i on je pitao zašto se nekim od nas ne dopada Ustav, ja sam rekla – idite deset dana u Prištinu, i nemojte da idete vau-vau Gračanica i sve one posebne posete, budite, posmatrajte oko sebe i onda napišite taj Ustav.“
O Srebrenici i zločinima:
„Mi treba da se sećamo i govorimo o Srebrenici, jer je zločin usađen u društva. I ako se o tome ne govori, ljudi nastavljaju da čine zločine na razne načine. Kada nemate svest o učinjenom zločinu, onda se u društvu razvija nasilje i to je kazna za neshvaćeni zločin.“