(pipcima čula iz noći izvajana)
Lelujam kao avet hridinama noći,
prodornim krikom je param,
bez podložnosti razuzdanoj mašti.
Nisam te prozrela – moja lenjost.
Ipak, nismo stranci.
Posmatram predstavu pozornice:
visoko u oblacima
glumci u haljinama od lotosovih latica
izvode meni milozvučnu pesmu.
Ganula me, toplinom mi oblila telo,
kapima milovala.
Smirenje, radost, uz blag osmeh.
U očima fotografije naše male predstave,
aplauzom propraćene.
Milujem te, spavaj u očima mojim,
pokrivaću te kapcima,
poželećeš da ne odeš.
Osluškujem tajanstvene šumove
već slabašnom tamom obavijenog grada,
hrlim mom meteorskom usponu
dok grad tone u cvrkut ptica i mesečevo bledilo,
nalik na meni poznatu, stidljivu devojčicu.