Pre nekoliko dana sam pisao o filmu Stockholm Roberta Budroa (Robert Budreau) u kome glavnu ulogu tumači Itan Houk (Ethan Hawke). Reč je o njegovom drugom radu, a debitivao je ovom biografskom pričom o čuvenom džez trubaču i pevaču Četu Bejkeru, koga takođe tumači gorepomenuti glumac.
Radnja filma je smeštena u 1966. godinu i na samom početku vidimo Četa kako glumi u filmu o sebi. Uskoro započinje romansu sa glumačkom partnerkom Džejn (Carmen Ejogo), a problem nastaje kada ga sačekaju duhovi prošlosti – Čet je dugogodišnji heroinski zavisnik, a loši momci su došli da naplate svoje dugove. Snimanje filma se odlaže, postoji mogućnost da više nikada ne zasvira trubu, ali uz podršku Džejn on pokušava da se vrati muzici, suprotno svim šansama…
Čet Bejker je bio jedan od pionira tzv. svinga zapadne obale, koji su činili uglavnom belci. Tada su glavne face džeza bili crni muzičari bebopa i hard bopa iz Njujorka poput Majlsa Dejvisa i Dizi Gilespija. Njegovu uspešnu muzičku karijeru je prekinulo hapšenje zbog heroina, a sam Čet nikada nije lagao o tome. Po njegovim rečima, heroin mu nije bio sredstvo za ublažavanje unutrašnjih demona ili slično, već ono što je njega, a samim tim i njegovu muziku, činilo mnogo boljom.
Ova biografija se ne razlikuje mnogo od filmova vezanih za muzičare, jer se dosta toga vrti oko Četove upotrebe droga i njegovih veza sa ženama. Droga mu je uništila život, umro je u 58. godini i nije ispunio svoj muzički potencijal. Autor ne nudi jednostavan odgovor zašto je Čet bio takav kakav jeste, ali može se zaključiti da je naš junak jednostavno voleo sve što ide uz drogu, uključujući i probleme – sviđa mu se kako svira i kako dobije samopouzdanje zbog nje, kao da pobegne u svaku notu koju odsvira, pa je sve ostalo bilo vredno toga.
Verujem da je Born to Be Blue fiktivan kao i onaj film koji se snima unutar njega. Autor je stvorio autentičan film, koji se ne bavi previše činjenicama, niti ima neku pobedničku priču sa srećnim krajem. Čet mora da prevaziđe sve prepreke kako bi se vratio sviranju, a tom prilikom će morati da suoči sebe iz perioda najgore zavisnosti i sebe u sadašnjosti, kada je čist, ali mu je karijera na najnižoj mogućoj tački. Dok gledamo film, mi dobijamo istinski osećaj Četove borbe sa samim sobom.
U suštini, ovo je priča o tome šta čini umetnika – suvi talenat ili naporan rad. Ta priča se uklapa u formulu biografskog filma, ali joj je kvalitet podignut autorovom pažnjom prema protagonisti. Dodatni plusevi idu lepoj kinematografiji, dugim snimcima, sjajnoj muzici i još jednoj u nizu odličnih uloga Itana Houka, koji je nenametljivo odlučan – verno je preneo Četovu ljubav prema muzici i prema heroinu. Njegov karakter je arogantan i odlučan, ali i nesiguran i ranjiv, dok povremeno deluje poput izgubljenog dečaka.
Born to Be Blue uzima neoriginalnu ideju o biografiji muzičara i heroinskoj zavisnosti i predstavlja je na kvalitetan impresionistički način – film koji deluje i autentično i improvizovano, sa lepim kadrovima, puno džez muzike i uvek odličnim Itanom Houkom.
Izvor: filmskerecenzije.com
