Za Danicu Krstić, ili kako je od mila zovu „šumadijski slavuj“ čula sam odavno, ali se vrlo malo zna o njenom privatnom životu.
Pre našeg razgovora ukucala sam njeno ime u pretraživaču i dogodilo se nešto veoma neobično.
O ovoj vedroj, lepoj i pre svega talentovanoj devojci nema puno informacija osim osvojenih nagrada.
U razgovoru sa prijateljima koji prate rad naše Kragujevčanke, saznajem da je prošle godine imala dosta zapaženih nastupa.
Jedan od njih je i učešće u projektu „Konstantinus Magnus“ povodom 1700 godina Milanskog edikta.
Na pretraživaču postoji puno snimaka, najčešće u narodnoj nošnji što mi govori da je u pitanju izvođač tradicionalne muzike. Takođe sam zapazila i nekoliko pesama koje su zabavne tematike, ali nešto što mi je privuklo pažnju je njen kanal na You Tube-u koji je pregledalo 1 500 000 gledalaca. S obzirom na to da sam upoznata da kanal registruje samo jednom korisnika koji gleda više puta nastupe shvatila sam da je naš „mali“ slavuj veoma prepoznatljiv i poznat širim krugovima u našoj zemlji i u svetu.
To sam se uverila i preko komentara gledalaca njenog kanala.
To i nije čudno s obzirom na to da je Danica neko ko poseduje zavidnu titulu „Čuvara narodne tradicije“ tj. proglašena je najboljim pevačem tradicionalnih pesama u prestižnom serijalu „Šljivik“ koji je organizovala Radio Televizija Srbije.
Putem interneta saznala sam da smo njen glas mogli čuti u najgledanijim srpskim serijama „Ranjeni orao“ i „Greh njene majke“.
Niz humanitarnih koncerata obeležio je njenu karijeru. Takođe saznajem da je sa mnogo javnih i poznatih ličnosti članica grupacije „Obnovimo sebe – podignimo Stupove“ gde svojom pesmom pomaže obnovu manastira Đurđevi Stupovi.
Preko albuma slika na njenom FB profilu vidim da je svoje nastupe imala u Holandiji, Italiji, Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj, Austriji, Sloveniji, Bosni, Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj, Izraelu, Palestini, Rumuniji i mnogim drugim zemljama gde je predstavljala našu zemlju sa najlepšim pesmama Srbije.
Nakon svih dobijenih informacija, kao jedan od rukovodilaca našeg portala, imala sam jaku želju da tu mladu devojku pozovem da ućestvuje na promociji portala „Pokazivač“.
Mlada sugrađanka je pristala da dođe na promociju. Otpevala je dve uvodne pesme u programu. Na glasu i stasu pozavidele bi joj najveće svetske dive, ali iznenađenje za mene je tek sledilo nakon koncerta.
To nije bila ona devojka koju sam gledala na sceni, već jedna tiha i skromna devojka za koju se nikada, po ponašanju, ne bi reklo da je upravo ona ta devojka o čijoj sam karijeri pisala.
Zato sam odlučila da joj postavim nekoliko pitanja u vezi sa njenom karijerom i detinjstvom kako bih i vama, dragi čitaoci, predstavila ovo divno stvorenje čudesnog glasa.
Moja najranija sećanja vezana su za:
Moja najranija sećanja vezana su za srećno detinjstvo. Kao i svako dete iz moje generacije odrasla sam, na moju sreću, uz Diznijeve crtane filmove. Rado se sećam i danas nekih likova iz Diznijevih filmova koje sam imitirala kada sam bila mala, a danas shvatam da su dosta bili poučni filmovi. Film „Mulan“ me je asocirao da ženska osoba može da se izbori u životu za mnoge stvari, „Mala sirena“ me je naučila da je porodica najvažnija i da treba slušati roditelje jer su oni veliki oslonac u životu, „Pepeljuga“ me je naučila da pravda uvek izađe na videlo. Mnogo toga lepog naučila sam još kao mala.
Kao dete bila sam :
Kao mala bila sam mnogo radoznala i najviše čime se ponosim je to što sam mnoge stvari „upijala“ od starijih i iskoristila ta saznanja kroz period sazrevanja. Radoznalost me je vodila i kroz pesmu, pa sam kao mala slušala dosta raličitu muziku pa sve stilove mogu da pevam vrlo uspešno, od zabavne muzike do tradicionalne muzike.
Svoje raspuste sam provodila:
Kao mala raspuste sam provodila u krugu porodice sa kojom pamtim nezaboravna letovanja, sada sam već zrela osoba pa raspuste koristim za turneje i nastupe u zemlji i inostranstvu, a kada imam slobodnog vremena, sa drugaricama odem na letovanje. Najčešće je to Grčka.
Kada i ko je prvi primetio da si nadarena za muziku?
U početku roditelji nisu obraćali pažnju na moj glas kada sam pevušila u kući. Razlog tome je što je majka u to vreme pevala u srpskom ansamblu „Smilje“ , a tata je bio solista u KUD-u Abrašević i to je njima potpuno bilo normalno što sam ja radila. Kada sam prvi put otišla sa njima u Abrašević da gledam njihovu probu, imala sam šest godina. Kada sam prolazila kroz hodnik Abraševića , koji je jako bio akustičan, pevušila sam neku pesmu koje se ne sećam i čuli su me mnogi umetnički rukovodioci koji su ukazali tati i mami na moj talenat i tako je počela najlepša bajka u mom životu koja i danas traje.
Šta si želela da budeš kad porasteš?
Kao mala maštala sam o mnogim stvarima kao što to rade i danas mlađi. Međutim svi mi ne znamo tačno šta bi voleli da budemo posle osnovne škole. Ja sam tek pre dve godine rešila da upišem etnomuzikologiju, znala sam da će mi muzika biti protkana kroz život, ali nisam bila sigurna da li ću svirati neki instrument ili izabrati opšti smer. U svakom slučaju, škola je nešto što svako od nas treba da završi i to da bude prioritet u našim životima, a sve drugo će doći samo po sebi.
Sećaš li se svog prvog javnog nastupa i da li si imala tremu?
Prvi javni nastup mi je bio sa Biljom Krstić. Naravno da se sećam i pamtiću ga celoga života. Bila sam mnogo mala, imala sam samo 6 godina kada me je Bilja pozvala na scenu da zajedno otpevamo pesmu„ Puče puška “. Tada sam bila mnogo mala i nisam znala šta je trema, ali sam imala neki vrlo čudan osećaj. Zatim je usledio nastup sa Jelenom Tomašević. Nakon toga su se nastupi ređali jedan za drugim.
Da li je trema još uvek prisutna na tvojim nastupima?
Za sebe ne mogu da kažem da sam tremaroš jer sam dosta rano počela da se bavim scenom i pevanjem. Uvek postoji neka vrsta „pozitivne“ treme pred nastup. Obično se trema javi kada je neko nesiguran u ono što radi. Ja sam uvek spremna za nastupe i za nova iskušenja.
Koji je tvoj omiljeni sladoled?
Volim sve vrste sladoleda, ali najviše „jogi-višnju“. Obično ono što ne smete u životu mnogo da koristite to najviše i volite. Od malena sam zbog pevanja štedela i čuvala grlo, s obzirom na to da je sladoled jedan od većih neprijatelja moga grla, uvek sam bila umerena u konzumiranju sladoleda. I danas kada poželim da pojedem veću količinu sladoleda, setim se da mi je glas mnogo važniji od sladoleda.
Ne volim da jedem:
Kao mala sam jela sve, čak sam bila i buckasta. Danas obraćam pažnju na liniju i na zdravu ishranu, ali ne bih mogla baš mnogo stvari da nabrojim koje ne volim. Ako baš nešto treba da izaberem kao hranu koju ne volim, izabrala bih pihtije.
Jedna anegdota iz detinjstva koju ćeš uvek pamtiti:
Nikada neću zaboraviti kako me je tata prešao na moru. Terao me je da ronimo i da vadimo školjke i morske zvezde. Naravno da na tom mestu nije bilo ničega, ali tata je kupio u prodavnici ogromne školjke koje je sakrio i potom ih pobacao u vodu. Mojoj sreći nije bilo kraja kada sam izronila nekoliko velikih školjki.
Nastavnik koji mi je ostao u sećanju:
Sa svim nastavnicima sam imala vrlo korektan odnos. U školi sam bila odličan đak pored mnogih izostanaka koje sam imala zbog nastupa. Odgovorno mogu da kažem da su me svi podržavali u ovome što danas radim. I dan danas odem do osnovne škole da se vidim sa mojim bivšim nastavnicima i vrlo se lepo osećam kada se vidim sa njima. Pamtim i neke loše profesore, ali su oni generalno bili ljudi koji ne vole decu. Nažalost su izabrali profesiju koju ne vole, ali neka bude da pamtim njih po tom negativnom odnosu prema svoj deci.
Osoba kojoj se divim:
Divim se svakoj osobi koja na vreme ispunjava svoje obaveze. Svakoj poštenoj, skromnoj i iskrenoj osobi tako da nemam nekog izrazitog idola, već svako ko ispunjava navedene kriterijume, on me uvek fascinira.
Moje prvo zaljubljivanje i prve simpatije:
Prve simpatije su bile u osnovnoj školi, ali naravno da je to bilo nekako detinjasto. Sada sam malo zrelija i svoju privatnost retko kada javno iskazujem.
Da možeš da biraš, koji lik iz crtanog filma bi bila?
Mala sirena i Mulan su mi ostali u sećanju iz detinjstva. To sam već navela u jednom od Vaših pitanja. Mulan je simbol ženske hrabrosti, a Mala sirena je primer koji pokazuje da je jedinstvo u porodici i poštovanje starijih mnogo bitno. Ja imam tu dozu temperamenta koju je imala Mala sirena: ne posluša roditelje pa se posle kaje zbog svoje greške.
Omiljeni film:
Ne mogu navesti neki film posebno. Volim sve vrste komedija. Na taj način opuštam sebe, ne volim „teške“ filmove a iskreno rečeno televiziju retko gledam.
Omiljena igra iz detinjstva:
Kao mala prošla sam sve faze dečijih igara. S obzirom na to da sam jedinica, najlepša igra mi je bila sa mojim barbikama koje sam oblačila, presvlačila, šila im odela. Imala sam neki svoj svet sa njima i toga se uvek rado sećam.
Sport kojim sam se bavila je:
Igrala sam košarku kao mala. Nisam bila baš neka košarkašica koja je obećavala. Takođe sam na kraju shvatila da su me tata i mama upisali na košarku kako bih sprečila gojaznost i malo se „izvukla“ u visinu. Igrala sam folklore, ali pevanje i igranje ne idu zajedno pa sam se odlučila za ovo drugo.
Zauvek ću pamtiti:
Zauvek ću pamtiti sve lepe stvari koje su mi se desile. Ne mogu da navedem nešto konkretno, ali dešava mi se često da se vratim mislima u mlađe dane i pomislim često da sam mnogo srećna osoba. Razlog tome je što ne mogu da se prisetim ničega što mi se loše desilo.
Stihovi koje rado pevušim:
Pevušim svaki dan kada sam u kući, ne postoji nešto konkretno što pevam. Dešava mi se često da, kada čujem neku pesmu, pevušim je ceo dan kao što se dešava svima nama.
Ko ti je najviše čitao bajke i koju bajku najviše voliš?
Pričali su mi bajke i tata i mama. Najviše su mi pričali klasike kao što je Trnova Ružica, Pepeljuga. Kako sam odrastala tako su bajke polako nestajale iz mog života, ali sam ih sve zapamtila za neke mlađe generacije.
Upornošću sam pobedila sledeće mane:
Najveća mana je moja brzopletost i to još uvek nisam iskorenila. Trudim se da sakrijem tu manu i uspevam kod osoba koje srećem poslovno prvi put. Najviše sam brzopleta na rečima i vrlo mi je žao što to nekad uradim sa roditeljima. Vidim da pogrešim, ali to bude prekasno. Posle slede kritike i verovatno je kritika upravo prava stvar za iskorenjivanje svih mana koje posedujem.
Nasmeje me:
Dobar film ili neki smešan klip na You Tube kanalu. Volim da budem vesela u dobrom društvu pa se često prisećamo nekih događaja koji su zaista bili dosta šaljivi i smešni.
Rastuži me:
Svaka osoba koja je nesrećna mene rastuži. Najviše me boli kada ne možemo da pomognemo nekom kome je neophodna velika finansijska pomoć kako bi išao na operaciju i nastavio normalan život. Pogotovu ako su to dečica. Iz tog razloga na svaki poziv da pevam u humanitarne svrhe nikada ne odbijam.
Mesto na koje bih volela da odem:
Nastupi su mom životu doneli da vidim dosta zemalja. Obišla sam skoro celu Evropu, ex-Jugoslaviju i mnoge zemlje van Evrope. Imala sam želju da odem u Jerusalim, ali i to mi se ostvarilo, čak sam tamo imala i nastup. Egipat i piramide su mi nešto što bih želela obići. Život je preda mnom pa se iskreno nadam da će mi se i ta želja ostvariti.
Šta je potrebno da bi bila uspešna u onome što voliš da radiš?
Za svaki uspeh u životu potrebanje rad, rad i samo rad. Ukoliko nemate talenta za ono što biste želeli, naglasila bih da je i upornost jedan od važnih faktora. Možemo reći dve stvari. Džabe talenat ako se ne radi, ili džabe rad ako nemaš talenta. Za prvu rečenicu vezujem rad, rad i samo rad , a za drugu rečenicu upornost kako bi se ostvario cilj.
Ko ti je najveća podrška u životu?
Porodica mi je najveća podrška u životu. Odgovorno mogu reći da su tata i mama imali dosta odricanja zbog mene. Oni su moj „vetar u leđa“. Pomažu mi savetima, uz mene su na nastupima i, jednom rečju, mogu reći da mog uspeha ne bi bilo da nije bilo roditeljske podrške.
Kako provodiš svoje slobodno vreme?
Slobodnog vremena imam vrlo malo. Škola, probe, nastupi i još dosta obaveza. Kada imam slobodnog vremena, iskoristim ga za ispijanje kafe sa društvom. Volim i da prošetam po parku, ali nažalost sve je manje slobodnog vremena jer mi se bliži upis na akademiju pa sve slobodno vreme koristim za pripremu ispita.
Dosta je neobično da jedna mlada osoba želi da se bavi izvornom muzikom.
Šta je uticalo da se okreneš ovom divnom muzičkom pravcu iako je to teži put?
“ Čuvara narodne tradicije“
Pre svega, moja želja je da se vratimo svojim korenima. Ja sam imala tu sreću da od malena slušam tradicionalnu muziku pored tate i mame. Nažalost, sve je više nekih pesama koje vrlo loše utiču na mlađe generacije. Ja volim i zabavnu muziku, i rok, i džez, ali nešto što je meni vrlo drago je to što imam sve veću podršku mladih kod nas i u dijaspori. Imam utisak da se sve više sluša muzika koju ja izvodim. Put jeste težak i trnovit, ali to iziskuje svaki uspeh. Teško je biti uspešan u onome što radiš.
Kakvo je tvoje mišljenje o našem portalu?
“ Pokazivač“
Večeras sam bila gost na promociji portala „Pokazivač“. Pogledala sam na netu pre nego što sam došla na nastup. Portal ima dosta lepih tema u svim sferama. Nisam imala mnogo vremena da se posvetim svim temama ali po posećenosti sajta sam videla da imate već zavidan broj članova i posetica. Vrlo pohvalno za tako mlad portal. Nadam se da ćete se baviti problemima mladih i njihovom edukacijom. Omladini je potrebno što više posvetiti pažnje. Takođe Vam želim mnogo uspeha u daljem radu i što veću posećenost portala.
Za deset godina sebe vidim kao…
Prevashodno kao etnomuzikologa. Nadam se uspešnoj karijeri ali obzirom da se nigde ne žurim nadam se da će pobediti ona stara „strpljen-spašen“. Uvek sam na sva ispunjenja želja gledala skromno pa neka bude to i ovaj put. Sam će me život nagraditi ukoliko budem radila vredno i marljivo.
