Ptice su negde otišle
i nebo je prazno.
Nestao je sjaj.
Pored gluve šume prolazim
na utabanu stazu
bacam oko.
Okrenutih leđa kao uvek, stajao si.
Da li da krenem…
Nešto još, da kažem…
Panično zaustavih pogled.
Nema te tu…
To beše i odlazak tvoj.
Bol iz rebara zadrhta mi sa telom.
U razmišljanju…
Htela sam još nešto…
Ruke podignute, a prazne…
Džaba…
Uvek kasnim …!
/maj 2019./
