Brojnа istraživanja o motivaciji dece za čitanjem su potvrdila da živimo u vremenu krize čitanja! Ovaj problem predstavlja veliki pedagoški, kulturološki i opštedruštveni fenomen. Kriza čitanja je prouzrokovana preobimnom školskom lektirom, okupiranošću dece mas-medijima, pametnim telefonima, kao i zabavnim tv programima sa niskim kulturnim sadržajem koji imaju izuzetno negativan uticaj na decu. Deca tako postaju pasivni posmatrači sveta u kome žive i o kome uče na osnovu neprimerenih sadržaja.
Kada krenu u školu, deca se nalaze pred mnogim izazovima. Kako savladati zahtevne matematičke operacije, kako razumeti svet prirode i društva i još kako se na časovima jezika lepo izražavati i pisati. Svi se sećamo rečenice iz školske klupe – ukoliko budemo što više čitali biće nam lakše da iznosimo i oblikujemo svoj govor, svoje misli i stavove.
Čovek koji stekne zdravu naviku za čitanjem nije samo načitan čovek. On je sigurniji u sebe, u ono što govori i svestan je da će se izboriti sa svakom nepredviđenom situacijom. Zato tu naviku mi odrasli moramo preneti na decu.
Na koji način podstaći dete da čita?
Stručnjaci smatraju da je razvijanje kod detata osećaja verovanja u sposobnost da u procesu čitanja stiče vlastita znanja i razvija misaone aktivnosti jedan od najvažnijih podsticaja za čitanje. Ovaj osećaj naučnici nazivaju osećajem samoefikasnosti.
Samoefikasnost kod dece razvija pozitivno samoverovanje da su oni sposobni da kroz proces čitanja stvaraju sopstvena znanja i uverenja da će se svaki njihov uloženi trud i rad isplatiti.
Na taj način se kod deteta smanjuje i osećaj straha prema čitanju. Ukoliko nastavnik ili roditelj uspe da kod deteta razvije sposobnost procene samoefikasnosti, na dobrom je putu da kod deteta ulije želju za ulaganjem napora da otkrije i reši sve zadatke koji se pred njim nalaze dok čita.
Kako biste kod deteta razvili osećaj samoefikasnosti u procesu čitanja, možete početi sa sledećim koracima:
- ističite značaj i vrednosti čitanja kao korisne aktivnosti;
- stvarajte pozitivnu atmosferu za čitanje;
- podstičite potrebu za čitanjem; i
- pomozite detetu da razvije verovanje u sebe kao čitača.
Čitanje nas oblikuje i od nas čini aktivne, sposobne i mudre ljude. Copyright: Yuganov Konstantin
Ko sve treba da motiviše dete da čita?
Motivacija deteta za čitanjem polazi od više strana – od roditelja, braće i sestara, nastavnika u školi. Otuda ljubav prema knjizi i entuzijazam deteta da uči i uživa dok čita treba negovati svakodnevno.
Porodica treba kod deteta da razvije pozitivan stav prema knjizi od njegovog najranijeg uzrasta. Treba mu uliti poverenje da je to aktivan proces u njegovom odrastanju u kome će uživati i iz koga će izaći sa novim znanjima i sposobnostima.
Nastavnik može imati presudnu ulogu na razvoj pozitivnog odnosa prema čitanju. Kada je kod deteta taj stav usađen, čitanje mu postaje jedna od omiljenih aktivnosti. Dete samo pokreće inicijativu da otpočne sa čitanjem u slobodno vreme.
Na koji način nastavnici u školi treba da motivišu decu da čitaju?
Uloga nastavnika u školi je od izuzetne važnosti. Nastavnik je taj koji stvara podsticajno okruženje u kojem je dete u stalnoj interakciji sa procesom čitanja. On treba da stvori jedan društveno-konstruktivan pristup kojim se dodatno pojačava i podstiče motivaciju deteta za čitanjem.
Nastavnik to može postići na sledeće načine:
- u meri u kojoj je to moguće, usklađivanjem tematike izabrane lektire i domaćih zadataka sa uzrastom deteta i njegovim interesovanjima;
- organizovanjem čitanja u paru ili u grupi,umesto klasičnog pristupa gde dete samostalno čita lektiru;
- traženjem da nakon pročitane knjige dete podeli svoje iskustvo u pisanoj ili usmenoj formi sa svojim drugarima;
- motivisanjem dece da knjige povežu i sa svojim određenim životnim situacijama i
- organizovanjem časova gde će deca pričati o onome što čitaju u slobodno vreme – tekstove sa interneta,mange, knjige van lektire, časopise.
Čarolija čitanja! Trenutak kad u svom posebnom kutku sa knjigom u ruci zađete u jedan drugi svet, često dalek i nepoznat, koji vas sve više vuče ka otkrivanju magije koja u njemu vlada. Složićete se da je najlepše kada deci prenosimo ljubav i pozitivan stav prema svemu, pa i prema čitanju. Čitanje nas oblikuje i od nas čini aktivne, sposobne i mudre ljude. Shvativši da je kroz čitanje nečeg što voli naučilo mnogo toga novog, uklonilo neke dileme ili nepoznanice, dete je srećno i motivisano da dalje nastavi da traga za odgovorima na mnogobrojna pitanja i probleme koji ga okružuju, jer zna da će svojim trudom i zlaganjem pronaći odgovor. Zato podstaknite dete da uživa u čaroliji čitanja.
Autor: Jelena Aleksov
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
