spot_img

Stefan Simić: ***

Ako nešto voli žena onda voli kada oseti da nemaš strah
Ni od nje
Ni od života

To joj treba
Napokon neko jači od nje
Da je povede i zavede a ne samo da ona vodi i zavodi
I u krevetu a i životu

Kada oseti da imaš petlju
I za nju
I za mnogo šta drugo

Kada oseti da može da ti bude pratilac a ne samo ti njen
Kada oseti da može da ti se divi a ne samo ti njoj
Kada oseti da je srela nekog sebi ravnog
Dovoljno ludog i normalnog da je prati
Da se prate zajedno
A ne da se vuku jedno pored drugog

To žena voli
Muškarca sa kojim neće da deli njegove strahove
Nego pobede

Ko neće da je spušta svojim pričama
Nego podiže

U kome neće da traži razloge svojih poraza
Nego pobeda

Ko će da je čini većom a ne manjom
Ženom a ne sluškinjom
Pametnijom, vrednijom, jačom a ne manje vrednom

To žena traži i čeka
Muškarca
Dovoljno jakog da je zavede i odvede
Tamo gde dugo nije bila
Možda nikad

U carstvo slobode i ljubavi koga je ostala željna
Večito ugađajući drugima
Koji su učili na njoj, od nje ali očigledno nisu naučili
Kako se voli
Kako se pristupa ženi
Kako se žena čini zadovoljnom

Treba joj neko ko će da prepozna nju, u njoj
Pravu nju, posebnu
Onakvu kakva jeste

Bez straha, skrivanja, pretvaranja

Pravi, da bi i ona osetila da je prava
A ne da ugađa pogrešnima i da pravi od njih nešto što nisu
I što nikada nisu bili

Čeka muškarca za koga ne postoji – ne mogu, ne znam, nisam siguran
Muškarca koji je u stanju da sruši sve pred sobom
Muškarca sa kojim je sve lako i sve moguće

Muškarca koji zna da se snađe i pronađe u svemu
Ko se ne povlači pred životom i drugima
Kome je njegova kuća čitav svet a ne četiri zida iza kojih je zatvoren

Muškarca koji zna da radi i zaradi
A ne da večito krivi druge

Muškarca stabilnog u glavi a ne samo u telu

To čeka
To je pali a nikako da dočeka
Večito mora da sluša neke kilave priče
Žaljenja, pretvaranja, kako ne valja ovo ili ono

A oni ne valjaju, tačnije nisu dovoljno dobri
Zato što nemaju ono nešto
Snagu da se izbore za ono što im treba

Pre svega za sebe
A i za nju, njih dvoje zajedno

Dosta im je gubitnika

Dosta im je muških pi…

Žele muškarca, ovo muškarca sa velikim M
Pored koga će napokon da osete da su žene
Prave žene

Dovoljne, zaokružene, sređene, zadovoljene
A ne da se večito tuđa nesigurnost prenosi na njih
I onaj osećaj da je sve neizvesno

Ništa nije neizvesno
Samo oni ne znaju šta hoće

Zato ko zna šta hoće
Imaće je

Ko ne zna
Žalim slučaj, neka zasluži pa onda

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.