Ono što se mota po neprosečnoj glavi jedne ćelave dame, koja jutro provede uz neljudsko ispiranje mozga jutarnjim programom neslobodnih medija, pakleno je teško i konfuzno. Jutarnji sam čovek i mozak mi jutro voli, a za doručak konzumiram sve dijetalne sadržaje svih televizija koje do sebe više ne drže, već se priklanjaju svemu što je „posrBljeno“, odnosno zašiveno u novu maricu malosrbijanskog mentaliteta.
Uskršnji TV program – afirmacija kiča. Kič je (za one koji nikada nisu čuli za izraz) loša imitacija originala. Pravoslavlje je vaskrslo u ovoj eri neverništva. Medijskim konzumentima je bitnije šta se jede za uskrs i šta se oblači kada idemo ucrkvu, nego pravi smisao Vaskrsa – uskrsnuće Isusa i pobeda nad smrću, bez koga ni pravoslavlje, ni samo hrišćanstvo, ne bi postojalo. Umesto da se novovernicima ukaže na potrebu sagledavanja samog čina vaskrsnuća, tema se razvodnjava, valjda se računa sa time da je prosečni gledelac i slušalac ovih programa dovoljno zatupljen životom, da mu je muka od dubokih tema I teških rečenica i filozofije. Dovoljno je da se nauči jedna rečenica kojoj se i smisao gubi u moru nesvatanja – Hristos voskrese. Staroslovenski na novovernički. Jedna rečenica i gomila šarenih jaja. Deca se raduju, familija jede gomile mesa – sreća, radost, uživancjia.
Preteško je što se sva emocija prema samožrtvovanju Isosovom i iskrenoj ljubavi prema svom bližnjem, izgubila u okeanu komercijalizma. Neko ne zapamti ni tu prostu rečenicu, već vrti onu jednu koju je sažvakao sa božićnom pečenicom. Da li se rodio, ili je vaskrsao ( uskrsnuo), njima je svejedno. Valja se, ne valja se. Crvena na radost. Platili smo cenu nekorišćenja mozga, platili smo je gubitkom emocije i empatije, kojom se busamo samo na rečima. Izgubili smo smosao u plitkom potoku materijalne koristi, a to je greh nad grehovima, poštovani novovernici.
Ideja religije dostigla je svoj maksimum. Kontrola je uspostavljena. Srednjevekovna Srbija se kičasto povampirila u novoj tradiciji. Da li se sećamo šta je original?
Gasim kutiju – biram ljubav, matora sam da menjam navike.
Olga Tomović: Po glavi
