Oslobođena ćutanjem, širim krila
Pogledaću onog, čije se oči za mene lepe
Kada se uverim da moje nisu više slepe
Umeću da budem nestvarno mila.
Vremenom zavoleću.
Ljubavi imam, za tri života
Bitno, da čistu dušu ima. Toplo u srcu i oku
Za časno, daću ovu dušu kao more duboku!
Koža mi je meka i sjajna kao svila
A geni su kriva što su mi ramena čvrsta
i prava leđa. Biti domaćica, to me ne vređa.
Ne traži se u pesmama mojim. Neće te biti
Srušene nebeske dvorce ne mogu skriti ni zboraviti
A pošto ja nisam ti, ja ću oprostiti.
Volim ja to tako. Kao u pesmi.
„Prosta ti bila, moja ljubav živa“
