Tumačenje vrbe je dvojako: ona je sveto ali i prokleto drvo. Jednom, kada je Isus gonio đavola, vrba mu je pokazala put kojim će pobeći od Hrista i spasiti se. Od tada je prokleta i zbog toga nema roda. Ipak, prema suprotnom verovanju, na njenim granama rado sede vile jer na vrbu „vrag ne sme“.
Ova biljka zauzima posebno mesto u crkvenim praznicima: Lazarevoj suboti, Mladencima i Đurđevdanu.
Na Lazarevu subotu (Vrbicu) vrba se osvećuje u crkvi i od nje se prave venčići. Prošlogodišnji venac se usitni i sa mekinjama daje volovima da pojedu. Zamenjuje ga novi venac, koji se kači na ikonu. Na Đurđevdan (u nekim selima i na Vrbicu), se grančicama vrbe kite vrata i prozori, ogledala i ikone. Vrba čuva kuću od groma: „u nju grom ne udara, a ako i udari, ne može joj naškoditi“. Ako nastupi grad, treba se prekrstiti grančicama, pokidati ih i unakrst pobacati u vatru. Na Mladence se njenim grančicama šibaju mladi i deca da bi „rasli kao vrba“. Veruje se da ovo potpomaže i zdravlju, pa se u tu svrhu praktikuje i šibanje domaćih životinja. Takođe, pri šišanju ovaca, svaka ovca se poškropi vodicom u kojoj je stajala vrba, da bi „sve išlo kako treba“. Na Badnji dan „se valja“ da se usitnjena vrba pomeša sa hranom i njome se nahrani živina.
Vrba se dovodi i u vezu sa kultom mrtvih. Sadi se na groblju, njene grančice se stavljaju u bukete cveća, a mladi se kite grančicama na Pobusani ponedeljak.
U narodnoj medicini vrba se višestruko koristi. Blagotvorna je kod groznice, glavobolje, kašlja, grčeva, zubobolje i mnogih drugih tegoba. Na vrbu se može „preneti“ bolest ili se za nju bolest „venčava“. Kod groznice treba ispeći glavicu belog luka, baciti je među vrbine grane i izgovoriti tri puta: „Ne tresem s’ tebe rosicu, nego s’ mene groznicu“. Prema drugom receptu, uzme se sveća, malo soli i zob, baci se na vrbu i tri puta se obiđe uz bajalicu: „Dadoh konju zob, volu so i venčah groznicu za vrbicu“. Uz bajalicu vrba će spasiti bolesnika od krivljenja kičme, čime se drvo iskrivi a bolesnik ispravi. Devojke bajaju njenim grančicama da im brže raste kosa, a majke piju čaj od vrbe da bi imale mleko.
U narodu, ovo drvo se ironično spominje da ukaže da se nešto „ne može zbiti“. Tako, ako žena muža uhvati u preljubi, a on hoće da mu se oprosti, mora joj doneti „sa vrbe jabuke“.
Tekst: Katarina Hadži-Minić
