Diraju žice razdaljine,
nežni akordi pišu
note nedostajanja,
prokleti osećaj u grudima
svira melodiju bola
kad parznina
u grudima podseća
da ti fali deo tebe,
plače duša kroz
akorde bola,
diraš ti tanke
strune žica srca,
nežno suza kvasi lice
bol nedostajanja
jako boli,
ti to ne čuješ niti osećaš,
u svom svetu boja života
grliš i voliš nekoga
koga imaš,
a ja samo tebe imam i nemam.
Poigrava srce
kad pomislim na tebe,
i bol se pojačava.
Čime se ona leči?
Ljubavlju, ugašenom željom,
i istinom iz srca.
Obuhvati me nežnim zagrljajem,
šapući najlepše, najtoplije reči,
neka mi tvoj dah pali kožu,
i neka mi srce preskače od sreće,
neposlušno, nemirno,divlje,
podaj mu ljubavi
nek od nje zaječi,
i svaki nerv ispunjem tobom neka me boli,
tu bol ne želim niko da mi spreči.
