Tu sam odavnina razbarušen
Sedim na kamenu i razmišljam
Treba da grlim mrtvu pesmu
Idem u povorku sa drugima
Dok traje nesalomljivo sećanje
Ima varljive nade i dalekog puta
Da udišem vazduh od ludosti
Smejem se sa veštim klovnovima
Slušam svakojake otrove i gluposti
Pravim se da sam mnogo pametan
Na uštrb reči svetlost mi treba
Da zapamtim pesmu do neba
Iznesem novu ideju zvezdu vodilju
Samnom i bez mene svet se oglušio!