Možemo naučiti da prepoznamo načine kojima naša duša komunicira sa nama – rekao sam jednoj učenici koja nije znala kako da prepozna svoj poziv.
Koji je prvi korak? Kako je izgledao prvi dan kada si zapravo pronašao svoj poziv? Kako si ga prepoznao? – pitala me je učenica tragajući za spoznajom o svopstvenom pozivu.
Jednostavno, došao je iz opuštenosti i prepuštenosti njoj.
Odrekao si se svoje medicinske karijere i ogromnog obrazovanja, počeo da se viđaš sa ljudima kao Reiki terapeut, to je ogroman korak koji je obično društveno osuđujuć. Kako si savladao očekivanja drugih oko tebe, a i samih klijenata koji su te posećivali?
Nakon odluke da ne želim da radim u zvaničnoj medicinskoj instituciji sasvim slučajno sreo sam se sa jednom sredovečnom ženom, kojoj je bila potrebna pomoć – nepsihijatraili kliničkog psihologa, nego prijatelja. Pažljivo sam je slušao pokušavajući da je razumem i saosetim se sa njom. Bio sam dosta mlađi od nje i moram priznati da je jedan deo mene brinuo da li će ona videti „kroz mene“ i da li će mi zameriti što nemam dovoljno iskustva i znanja. Ignorisao sam tu unutrašnju borbu i jednostavno se prepustio srcu.
Moram primetiti da je to ono što radiš i danas- nasmejala se.
Da. Kada sam završio, ona me je pogledala i rekla: „Vi ste tako mladi, a imate tako puno znanja i iskustva.“ Tada sam bio siguran da sam pronašao svoj poziv.
Znači treba samo da se prepustim srcu, uprkos strahu i očekivanju drugih?
Naročito uprkos strahu.
Jesam li ja otkrila svoj poziv?
Mislim da si otkrila kostur svog poziva, ali da još ne znaš kako će sve to stvarno izgledati. Siguran sam da ćeš prenositi znanje pričom i pisanjem, ali da li ćeš biti profesor, coach, konsultant, pisac ili blogerka, da li će to biti priča o tvojoj današnjoj struci ili nešto treće, videćemo.
Meni već dugo vremena nije dobro na mom poslu, znači to nije moj poziv. Hoćeš da kažeš da sve što sam za ovih 20 godina postigla u svojoj karijeri može da bude potpuno nepotrebno i nevažno za moj pozivako ga pronađem sutra? Da možda neću podučavati studente onome što podučavam već 20 godina?
Ako ovo nije tvoj poziv, sve ovo svakako neće biti uzalud. Ti samo možda ne razumeš sasvim šta si zapravo naučila baveći se svojim do tada predmetom interesovanja. Recimo, zamisli da si u nekoj duhovnoj školi gde ti učitelj poveri jednu posudu koju treba da nosiš u rukama i u koju treba da skupljaš vodu. Ti hodaš kroz život pažljivo skupljajući u svoju posudu kišnicu, vodu iz česme, vodu sa izvora u rano jutro, morsku vodu, vodu sa jezera u ponoć. Polagano počneš da primećuješ da je posuda koju nosiš čarobna i da ona raste i postaje sve šira i dublja prateći količinu vode koju tako brižno i pažljivo iz dana u dan, iz meseca u mesec skupljaš. Nakon nekoliko godina, tvoja posuda je toliko velika da je jedva pridržavaš rukama i do vrha je puna. Ponosna, jedva je noseći, odlaziš svom učitelju i pokazuješ mu blago koje si skupila. Učitelj je zadovoljan, osmehne se i kaže:“Dobro, sada prospi vodu.“ Tebe u trenutku preplavi užas. „Da prospem vodu? Ali, tako dugo i tako brižljivo sam je skupljala…“ „Razumem, ali kad pređeš na viši nivo moraćeš da skupljaš mleko u tu posudu, zato moraš da je isprazniš.“ „Ali, šta će biti sa vodom? Ja sam tako pažljivo birala svaku kap i tako sam je dugo skupljala…“ „Vodu nisi skupljala zbog vode. Skupljala si je da bi tvoja posuda porasla i da bi u nju sada mogla da primiš daleko veće misterije i blaga.“ Tako je i sa tvojom karijerom. Naravno da nije sve bilo uzalud. Ali ono što je sa godinama raslo na raznim poslovima kroz razna iskustva si TI, a ne tvoja karijera.
U sobi je zavladala tišina. Znao sam da su moju učenicu u isti mah savladali i vrelina julskog popodneva i osećaj spokoja.
Prestanite da lutate unaokolo i tražite sebe kojekuda. Okrenite se sebi, zavirite unutra, prepustite se srcu, uskladite se sa onim što vam mami osmeh i tu ćete pronaći i Izvor i sebe, a i svoj pozivduše!
