ИСТИНА
Истина је
Као тона наоблаке
Што изнад осушене земље
Прокапа неорани њивама
И коров исклија
У свим бојама.
Истинска је туга
Што кроз уздах сипи
Из рањене душe песника
Испод каменог свода
Где не коначи зора.
Ако видиш путоказе
Посуте скритим траговима
Не жури. Не веруј сваку реч
На њима туђа нада спава
А ти си Вјера.