U spomen na Radoja Domanovića
Blago nama u zemlji Stradiji,
parče hleba i još nešto pride,
a da Vlasi istinu ne vide,
nude im se skandali sve gadniji…
Hleba i igara, to je stara fora
i narod je „stoka jedna grdna“,
nema sloge, srlja se do dna,
zar je važno da se mreti mora!?
Vekovima sve je isto,
malo oni, pa onda i mi,
da ne bude ni pat, niti remi,
kobajagi sve je bistro, čisto!
A od dobra se nikako ne beži,
kako onda da nas je sve manje?!
ne gajimo više ni nade, ni sanje,
istina ne ćuti – laje i još reži:
Bež’te braćo, bež’te sestre,
spasavajte i telo i glavu,
lešinari ne žive za slavu!
Pomozi nam Sveti Petre,
dragi Bože, i svi sveci redom!
Svi se prozle kad dođu na vlast –
svi bi pare i moć, a nikako čast,
al’ časte nas obične svakodnevno – bedom!
Navikli smo, šta nam više treba,
Serviraju malo lažnih obećanja,
prste od meda oližu bez kajanja,
daju li još knjižicu, leti se do neba!
