02. Mart: ČAROBNI BREG – I COME HERE TODAY, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Aleksandar Popović
03. Mart: M.I.R.A. Bitef Teatar
07. Mart: IDEM PUTEM PA ZAGRLIM DRVO, Teatar na brdu
08. Mart: O(P)STANAK, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Kult
07. Mart: HOMO FABER, Atelje 212, scena Mira Trailović
14. Mart: NATAN MUDRI, Jugoslovensko dramsko pozorište, scena studio
17. Mart: OVAJ ĆE BITI DRUGAČIJE, Atelje 212, scena Petar Kralj
21. Mart: FELIKS, Zvezdara Teatar, scena Bata Stojković
30. Mart: JA SAM PTICA, JA SAM SVE, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Kult
Predstava meseca (u najavi):
Gothold Efraim Lesing
Režija: Jovana Tomić
Igraju: Srđan Timarov, Bojan Dimitrijević, Dubravka Kovjanić, Milica Gojković, Miodrag Dragičević i Joakim Tasić
Dramaturgija: Dimitrije Kokanov, koreografija: Maja Kalafatić, kostimografija: Darinka Mihajlović, scenogafija: Jasmina Holbus, kompozitor: Miša Cvijović
Drama Gotholda Efraima Lesinga objavljena je 1779. godine a na scenu je prvi put postavljena u aprilu 1783. u Berlinu. Delo Natan Murdri dramski je ubedljivo a usredsređeno je na temeljna pitanja savremenog sveta, trpeljivost i netrpeljivost, verske i rasne tolerancije, mogućnost zajedničkog života, solidarnost i milosrđe. Gothold Efraim Lesing je nemački pisac, kritičar, filozof, teoretičar umentnosti… Jedan je od najzačajnijih predstavnika evropskog prosvetiteljstva i autor prve nemačke građanske drame.
Više o premijernim predstavama:
ČAROBNI BREG – I COME HERE TODAY (savremena plesna predstava), UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Aleksandar Popović u 20h
Koreograf: Aleksandar Saša Ilić
Reditelj: Aleksandar Nikolić
Podela: Branko Mitrović, Nikola Pavlović, Mojca Majcen, Jovana Grujić – Maner, Anđelija Jovanović, Tijana Koprivica, Vladimir Čubrilo, Wanzhe Zhang, Teodora Sujić i Snežana Arnautović Stjepanović
Scenografija: Meta Drčar, Kostimografija: Igor Jagić, Muzika: Stefan Petrović
Ekipa vrsnih izvođača je elegantnom, sofisticiranom i nadasve zahtevom igrom, okarakterisala likove ovog Manovog dela, postavljajući pitanja bez odgovora- intimna, humanistička, filozofska, socijalna… ali uz neprestano prisustvo zagonetke SMRTI: ima li smrti ili ona samu sebe potire prestankom života?
Protagonosti su virtuozno i sa pravom strašću ostvarili životne stavove, sazrevanje, žudnje, strahove, želje i snove svih odabranih ličnosti plesne reminiscencije Manovog romana. Svako je na svoj osoben način, po ličnom shvatanju zadate teme, izvajao svoj lik- snažan, jedinstven, kompletan i dovršen kao zaobljenu minijaturu samu za sebe, koja doprinosi jedinstvu velike freske o životu i smrti na Čarobnom bregu.
autorski projekat Andraša Urbana
Reditelj: Andraš Urban
Igraju: Mirjana Karanović, Suzana Lukić, Anđela Jovanović, Isidora Simijonović i Gorica Regodić
Muzičari: Danilo Tirnanić i Ivan Mirković
Dramaturškinja: Vedrana Božinović, Kompozicija muzike: Irena Popović Dragović, Kostim: Marina Sremac, Scenski pokret: Aniko Kiš
… U toku procesa na predstavi često se postavlja pitanje sa strane zašto M.I.R.A. sa tačkama, šta znači Mira, nikad nisu čuli za taj akronim, ko su Mire… Odgovorim da to znači Međunarodna Implementacija Radikalne Anarhije. Iz šale. Ako vam to nije dovoljno, evo šta je Mira Trailović rekla o tome kada su je novinari jednom pitali hoće li da se predstavi: M – kao marljiva, I – kao iracionalna, R – kao radosna, A – kao ako, baš me briga. Mira.
U osmoj minuta živog prenosa Miloševićevog mitinga Bratstva i jednstva na Ušću, gde su nas sve spajali Sava i Dunav – Sava nas međusobno, Dunav nas sa svetom, pojavljuje se Mira Trailović na otprilike dve sekunde, pa nestaje u švenku… Lepo se obukla, već je penzionisana, smrtno bolesna, još radi na stvaranju Bitef teatra, i otišla na skup, koji možemo okarakterisati i kao kraj jedne ere, jednog pozorišta, to jest jedne kulture. Gotovo je, ne treba nam više kreativni kritički intelektualac, nama treba nemisleći čovek. Nama treba podanik.
Neko me pita, da li bi Miri Trailović bilo oprošteno da je preživela. Poigrajmo se s tim kako bi bilo artikulisan i socijalizovan novoosvojeni teatar da je mogla ispuniti, recimo, prvu etapu od par godina. Kažem pa nije joj oprošteno ni samo to što je bila. Izuzetna. Svi se slažu da šta god budemo mislili, saznali o njoj, jedno sigurno nikad nije bila: nacionalista. Čujem kako je to Ušće još uvek bilo nešto drugo, da je to još bio drugi Milošević, da se nije znalo, da se tu radilo o slobodnom društvu, o slobodnoj Srbiji. Zanimljivo je da sam tada imao 18 godina. Pitam se – a kako smo mi, klinci, znali da je to zlo. I ništa drugo…Andraš Urban
IDEM PUTEM PA ZAGRLIM DRVO, Teatar na brdu u 20h
Miodrag Mijo Karadžić
Režija: Jana Maričić
Igra: Andrija Milošević
Andrija Milošević igra sina u urnebesno komičnoj priči, kom mama traži pravu ženu. Kandidatkinje se smenjuju, a on i mama doživljavaju neverovatna iskustva. Medjutim, kada na vrata zakuca ona prava naš junak će upoznati sudbinu u svoj njenoj raskoši
Pozorište TEATAR NA BRDU je zvanično otvoreno i počelo sa radom 22. novembra 2018. godine, izvodjenjem predstave Šećer je sitan osim kad je kocka.
O(P)STANAK, UK Vuk Stefanović Karadžić i Puls teatar iz Lazarevca, scena Kult u 20.30h
Scenografija: Nevena Šurlan. Kostim: Sonja Kotorčević, Muzika u predstavi: Ivan Aleksijević i Branislav Gluvakov, Dizajn zvuka: Tomislav Vagner
Maks Friš
Režija: Ana Tomović
Igraju: Svetozar Cvetković, Stefan Bundalo, Jelena Petrović, Jovana Stojiljković, Radmila Tomović i Mladen Lukić
Dramaturgija: Tamara Baračkov, Scenografija: Ljubica Milanović, Kostimografija: Selena Orb, Kompozicija muzike: Nevena Glušica
Valter Faber protogonista ovog romana prolazi kroz niz incidentnih i nesvakidašnjih situacija u svom fizičkom i duhovnom kretanju kroz život. On je švajcarski inženjer sa burnom prošlošću koja otpočinje velikom ljubavlju sa jevrejkom Hanom u osvit Drugog Svetskog rata, a koji na putovanjima kroz Severnu i Južnu Ameriku prolazi kroz uznemirujuću introspekciju pri sagledavanju svog života, svojih pogleda na svet, ideoloških previranja i emotivnih nestabilnosti.
Homo Faber je priča o Valteru Fabru i njegovim putovanjima na kojima sam junak problematizuje sopstveni identitet, individualnost, odgovornost spram svojih odluka, sopstveni moral i političku poziciju u društvu. Faber se suočava sa egzistencijalističkim krizama, problemom vere i životnim usudom koji je izvan njegove kontrole – njegova ljubav prema jednoj ženi nakon razlaza biva zamenjena njegovom krivicom i tragičkom greškom u ljubavi prema drugoj, značajno mlađoj ženi. Valter Faber je junak koji se kroz niz životnih okolnosti suočava sa sobom samim i biva poražen sobom na samome kraju.
Roman Homo Faber je prvi put objavljen 1957. godine, a po istom romanu je snimljen i čuveni film Vojadžer u režiji Folkera Šlendorfa (1991).
OVAJ ĆE BITI DRUGAČIJE, Atelje 212, scena Petar Kralj u 20.30h
Staša Bajac
Režija: Đurđa Tešić
Igraju: Tamara Dragičević, Ana Mandić i Milica Janevski
Dramaturškinja: Jelena Mijović, Kostimografkinja: Maja Mirković, Scenograf: Siniša Ilić, Kompozitor: Vladimir Pejković, Scenski pokret: Maja Kalafatić
Ova drama je praizvedba domaćeg savremenog dramskog teksta na repertoaru Ateljea 212. Ovaj će biti drugačiji je pobednička drama petog Hartefaktovog regionalnog konkursa za najbolji angažovani celovečernji dramski tekst 2017. godine.
Postdramska bajka Ovaj će biti drugačiji suočava dnevne snove mladih žena sa istinom noćne more. U svetu spektakla, prihvaćenih modela potrošnje i poželjnog ponašanja, maštanje o idealnom muškarcu sudara se sa mačizmom, mizoginijom, vulgarnim seksom i nasiljem. Posledice su gubitak iluzija i nasilje koje mlada žena čini kao odgovor na nasilje koje trpi. Ironični, povremeno cinično duhoviti, pogled na snove koji imaju probleme.
FELIKS, Zvezdara teatar, scena Bata Stojković u 19.30h
Vladimir Kecmanović
Režija: Darko Bajić
Igraju: Milutin Mima Karadžić, Andrijana Oliverić, Marina Pejčić, Marko Gvero, Miladin Gojkić, Milena Damnjanović, Martinela Gojkić, Nikola Cvetković, Robert Gojkić, Filip Hajduković
Dramatizacija i adaptacija: Kosta Peševski i Darko Bajić, Scenografija: Magdalena Vlajić, Kostimografija: Marina Vukasović Medenica
