„Samonikli korov strip #7-#12“ Franje Strake; izdavač „Bratstvo duše“ 2018.
Franja Straka (1952) spada među najagilnije strip alternativce ovih prostora; takođe je i među najproduktivnijima i među tematski najraznovrsnijima a ovo poslednje podrazumeva priče iz života radnika, stripovanu poeziju i prozu različitih žanrova, parodije poznatih dela, različite „slobodne forme“… Paradoksalno (ali praktično izvedeno) Straka je i vizuelno i scenaristički – prepoznatljivo neprepoznatljiv (i obrnuto) odnosno dosledno nedosledan. Njegov dosadašnji opus obiman je i razbacan u mnoštvu izdanja. U tom šarenilu centralno mesto ipak zauzima „Samonikli korov strip“; od početka njegovog izlaženja 2002.g. do sada, pojavilo se bezmalo 600 brojeva. U trenutku nastanka ova publikacija je bila novost za domaću strip scenu pošto je reč o „e-zinu“odnosno elektronskom izdanju slatom putem e-maila. Ako je andergraund strip 1990-tih podrazumevao fotokopirano umnožavanje i interno organizovanu distribuciju „Samonikli…“je doneo još alternativniji način uz korišćenje digitalne tehnologije: stripove, crtane na klasični način, Straka je skenirao, elektronski obrađivao, pakovao (kompresovao) i besplatno slao čitaocima. Time je sačuvana izvorna sloboda stvaranja bez ograničenja od formalnih autoriteta (glavnih, odgovornih, umetničkih i tehničkih urednika) odnosno sloboda određivanja formata, obima publikacije i ritma izlaženja. Preostala je samo jedna (najteža) prepreka – autocenzura sa kojom se svaki alternativac bori kako i koliko zna i ume. Ultimativno ograničenje ovakvog konceptu stvaranja bilo je – i ostalo – autorov talent, radoznalost i domišljatost odnosno predanosti radu (tako je otpao izgovor o uredniku koji sprečava stvaraoca da radi više i bolje a iza koga se, naravno, krila klasična lenjost). Straka je izdržao sva iskušenja, od besparice do kvarova opreme i objavljivao „Samonikle korov stripove“ na radost sve brojnije publike. Ono što je, ipak, ostalo neostvareno jeste pojava „Samoniklog…“ u, za strip, primarno-originalnom obliku – na papiru. Ovim albumom (drugim u nizu), u uzdanju alternativne-andergraund kuće „Bratstvo duša“ koju vodi uporni entuzijasta Zdenko Franjić, i ta je „falinka“ „Samoniklog…“ konačno ispravljena.
Čitalac ovog albuma, dakle, ima priliku da obnovi poznavanje „Samoniklog…“ ili da se upozna sa njim. Kako god bilo, šest brojeva „Samoniklog…“ u drugom tomu, dovoljno je da svakog znatiželjnika uvere u Strakin bujni, neobuzdani talenat odnosno vrcavu visprenost koja glatko prelazi s teme na temu smenjujući groteske sa cinizmom ali i čistim ludizmom neobuzdane mašte koja nesputano prateći sopstvene puteve podseća na nadrealističke vežbe iz automatskog pisanja koje će začuditi kako publiku tako i stvaraoca. Bez obzira da li kreće iz realno životnih pozicija ili odmah barata „profilisanim“ situacijama kakve su „priručnik smešnih smrti u 100 lekcija“ odnosno „akrobacije na temu varijacije“ lovačkih priča, Straka ustrajno razgrađuje dešavanja dovodeći ih do apsurdnog gega koliko smešnog i infantilnog toliko i sentencijski mudrog. Ništa se u ovim stripovima ne podrazumeva jer je podložno testiranju na (be)smisao, od antijunaka priča do izdržljivosti strip medija i samog crteža (redukovanog na niz karakterističnih linija ili potpuno izbačenog iz kvadrata i zamenjenog smenama crne i bele boje), sočnog korišćenja jezika (ovde se može pročitati i prvi ovdašnji strip na romskom), viceva i dosetki. Straka istrajno razvija karikaturu kao način crtanja i promišljanja ne jednog trenutka več čitavog (globalnog) postojanja. Taj, u osnovi subverzivni stav (kome ništa nije sveto i nedodirljivo) pohvala je lucidnosti i čistom ludizmu otvorenog duha koga je sve manje u modernom svetu hedonističkog pomodarstva i lažnih vesti. Zato je „Samonikli korov strip“ preko potreban dah nepatvorene zdravorazumske svežine.
Autor: Ilija Bakić
(„Dnevnik“, 2019)
